Правда

Неки кажу користећи измењену репику из једног домаћег филма „ Ко се није возио тај не зна шта је патња“ мислећи на најозлоглашеније линије ГСП. У српској престоници их има укупно пет, а свака од њих има своју помало бизарну, али и занимљиву причу. Линија 50 На једном вождовачком факултету кружи прича да најтежи део студирања је вожња педесетицом. Да људи заиста не претерују показује релација јер ова линија повезује Баново брдо са Устаничком, и то у интервалу од целе вечности. На овој линији саобраћају кратки, плави аутобуси, који се препознају по фацама залепљеним на вратима. Инвентар је као школски.

Прочитајте још:

БЕЗЛЕР: Жалим што сам Порошенку у Симферопољу опалио само два шамара

ЛЕОНТЈЕВ: Модел за Украјину постоји и зове се БиХ, а Донбас ће бити „Република Српска“

Али, ова линија заиста има едукативни карактер: како преживети људски стампедо, како препознати џепароша, колико најдуже можете без ваздуха. Путници у 50 могу савладати још неке дисциплине: кривљење у лево, кривљење у десно, кривљење у лево пар минута пре кривине, искорак десном ногом (ради равнотеже), искорак левом ногом са сапутником на леђима, бацање по аутобусу фристајл, бацање по возачевом нахођењу, сурфовање тј.балансирање, вешто избегавање изваљене шипке главом. Путници у 50 могу и вежбати свој ум: бројање кривина (којих има бесконачно), пикирање жртве која носи кесу (у случају повраћања). Ова линија има и добре стране контрола неће ући, осим ако није послата по казни. А и ако уђе, има самилости, још ако напоменете да се возите сваки дан овом линијом више пута. Наравно, треба имати у обзир да сваки 16.000 аутобус на овој линији има валидатор из ког не вире жице. Већ одавно неке београдске фирме уважавају ову линију као разлог кашњења, а осим тога врло често се запали. Линија 95 То је линија која креће из блокова према Борчи, а путунику увек притисак скочи. Редовна путница на линији 95 препричава своје јутро у аутобусу: - Само Бога молим да ми врх стопала дохвати прву степеницу, а затварањем врата остатак тела ми нађе место на овој линији. Да препоручим време када нема гужве не могу, јер не постоји. Контролу можете да избегнете на два начина огртачем за невидљивост и нападом епилепсије. Линије пролази Панчевцем. Када сте у могућности да седнете ( сваке преступне године), и то углавном кад се прође Ушће, постоји и добра страна – сва седишта су загрејана ( ако нису умрљана), каже она. Булевар Деспота Стефана тера на размишљање, јер и они најплићи умови, након 45 минута стајања почну да сањају метро до Борче. Ступањем на мост следи прави хорор. - Сваки пут сам у страху за свој живот и моје очи су упрте у возача, као у спасиоца. Но то је проблем свих линија које пролазе Панчевцем. Једина нада, ако паднемо са моста, који се мало по мало руши, што је у близини Ренатова коноба, па овај локални херој може да спаси пар срећних несрећника, а надам се да бих била међу њима. Једина добра страна је што се ова линија не чека дуго. Али радост што долази ипак не осећа нико, ни по пљуску, каже она. Линија 20 За ову линију кажу да је зачарани круг ГСП. Нико не зна где вози та линија. Ипак, и даље тврде да припада градском превозу. Наилази на сваку светлосну годину, осим викендом, кад се само причињава очајним путницима. Кад наиђе, спремите се да на тренутке напуштате Београд, и да му се враћате. Када коначно сиђете на одредиште, у глави вам песма - ''Мој Београде, загрли ме''. Једна путница, која је грешком ушла на ову линију нам препричава да је у једном трену мислила да је у Румунији. - Аутобус је пун изгубљених погледа, па сам мислила да су сви залутали као ја. А онда се десило чудо. Жена до мене ме је понудила домаћом питом, а поштени налазач једног кишобрана је све присутне питао познају ли човека који га је изгубио. Онда сам схватила да су људи у овом превозу као једна велика фамилија, повезана муком, која иде до непознатог одредишта, као у Нојевој барци, каже она. Кад се коначно домогла града, обећала је себи да ће причати о овој линији, да се нека душа опет не би загубила на њеној маршрути. Линија 309 Ова линија своје место на овој листи добија због каменовања. Не, нисте погрешно прочитали. К-а-м-е-н-о-в-а-њ-а. Камењем. Ова линија иде од Калуђерице до Цветкове пијаце. Окреће се на самом крају Калуђерице, који зову ''рупа''. Пут је пун рупчага и често се дешава да аутобуси не могу да прођу. Толика је гужва да мораш да заузмеш позицију, процениш где ће стати, где ће бити врата и улетиш пре неке старије госпође, каже мештанка Калуђерице.Пошто је окретница на пијаци, већина путника су продавци па ћете се возити са торбама. Ненадано, у крилу вам се могу наћи парадајз, карфиол, тиквица, а мириси су посебан део угођаја. Путница која је недавно каменована у овом превозу каже да су то урадили ђаци на одмору, вероватно из досаде. Али, многи редовни путници на овој линији мисле да су ипак нешто више згрешили код Бога.Не знамо која је ово зона, мада многи кажу сумрака. Линија 26 Ова линија је једини представник центра града на овој листи. Највећи проблем је што пролази кроз уске улице, па ако се деси да се аутобус накриви, и неким случајем испаднете, завршите у нечијој дневној соби.Пролази поред три пијаце – рекао би човек добра ствар. Вешт и брз продавац може да вас услужи и да не силазите, без деранжирања. Међутим, на свакој наредној станици рачунајте на све већи број цегера, шверцера, шанера, па су и неочекивани трошкови ( ''Дај блузу, нек иде живот!'') могућа појава на овој линији.- Ако сте у зглобном делу буса, при уласку у Максима Горког, неретко можете да завршите код возача, непланирано, жали се очајна путница. Дакле, неравнине су тежак део овог путовања. 26 је као живот - час си горе, час си доле ( а на радију, код возача иде песма - Дигни ме, пао сам! ). Ручке су често попуцале, па је боље да се ухватите за главу, што милите кроз немогуће, узане пределе града. Контролу можете да избегнете само ако не користите ову линију уопште. Извор: Курир