Правда

Дакле, из онога што сте чули до сада од председника Николића вама није јасно која је идеја? Тако је, али оно што знам сигурно то је да Србија не може да одустане од Бриселског споразума. Уосталом, Бриселски споразум је био услов: да није било Бриселског споразума Србија не би направила ни корак даље у европским интеграцијама. Тога смо сви свесни. Да ли је уопште потребна нова платформа? Бриселски споразум не решава целину проблема, неке конкретне ствари, остало је да се разговара о многим питањима. Оно о чему смо ми с председником разговарали и у време потписивања Бриселског споразума јесте да је потребно да све те ствари о којима у Бриселу разговарамо с Приштином, на крају преговора, легализујемо кроз одређени уставни закон како би све то био део нашег правног система. Од тада нису у државном врху вођени разговори на ову тему, тако да и о томе премијер треба да разговара с председником. Влада има програм који је дефинисао Александар Вучић у свом експозеу и у том смислу ћемо наставити даље да водимо политику. Председник сматра да је Бриселски споразум прихватљив за Србе на југу, али да није баш најбољи за оне на северу Косова? Овај споразум је потписан уз потпуну сагласност свих политичких актера и целе владе. Мене као премијера, Александра Вучића као првог потпредседника и председника државе Томислава Николића. Платформа је идеја председника, о томе треба да разговара с премијером и да се нађу најбоља решења. Преговори с Приштином се настављају 9. фебруара, шта ће бити на столу? Још није прецизирано да ли ће бити 9. фебруара или неки дан раније. То је први састанак у новом формату, први састанак нових премијера, али и први који води Могеринијева уместо Ештонове. Додат је један део формата, тако да ће сада то бити разговори „премијери плус један”. Ја ћу бити уз премијера на првом састанку, касније ће ићи неко други, у зависности од теме о којој се расправља. Тај састанак је замишљен као неки нови почетак у новом формату разговора. Требало би да се анализира докле се стигло и шта још треба урадити да би се надокнадило изгубљено време. Не очекујем да ће сада неке нове теме да буду лансиране и да се о томе одмах одлучује. На крају преговора треба да уследи један правно обавезујући споразум између Београда и Приштине, о чему је реч? Ја мислим да то не зна нико. Зато је и потребна та формулација која ништа не значи зато што није било могуће постићи сагласност. У ЕУ не постоји сагласност, нити консензус око питања Косова. Зашто би сада Србија разјашњавала шта то значи када је употребљена формулација, да будемо потпуно отворени, која ништа не значи. Зашто би се ми бавили нечим што ни ЕУ не зна шта значи. Мислите да не треба да се бавимо коначним решењем питања Косова, како је то формулисао председник Николић? Тај термин није превише популаран јер је коришћен против Јевреја у Холокаусту. Ми смо стално говорили да је потребно наћи свеобухватно решење за Косово. И данас то исто мислимо, али Приштина мисли да је то решење већ постигнуто. Какво ће бити то свеобухватно решење, видећемо у наредном периоду. Ми сада играмо игру на дуже стазе него што је бриселски дијалог. Зато што су ту и УН јер без договора са Србијом није могуће решење које је везано за УН. За Србију је важно да још постоји велики број земаља које нису признале независност Косова и ми желимо да им посветимо посебну пажњу. Како доживљавате иступ председника Николића који је узбуркао духове изјавом да ће нам тражити признање независности на уласку у ЕУ. Да ли је у питању искреност, убирање политичких поена или нешто треће? Ја потпуно разумем његову забринутост јер у разним изјавама људи који долазе с европске политичке сцене па и из САД, рефлектује се то да они сматрају да је то питање већ решено. Али нико други није рекао јавно да се то тражи од Србије? Ми смо јасно свим саговорницима рекли да то с наше стране не долази у обзир. Ви значи никада не бисте овако реаговали као Николић? То је индивидуална ствар, председник је самосталан орган, он има своја уставна овлашћење и он може да даје такве изјаве. Политика Министарства спољних послова се креће у оквиру политике коју утврђује Влада Србије и више гледамо да нађемо тачке које нас вуку напред него да истичемо оно око чега се не слажемо. Да ли о спољној политици Србије разговарате с председником? Ја се консултујем пре свега с председником Владе јер сам ја пре свега функционер Владе Србије. И, наравно, с председником у оном делу који се тиче наших заједничких активности и његових уставних овлашћења. Али никада до сада се није десило да се разликујемо, ниједна одлука до сад није донета уз различита мишљења. Да ли се мењају времена? Не мислим да се мењају, чак је и сам председник Николић рекао да неће предлагати ништа што Влада неће прихватити. Сигуран сам да ће председник и премијер наћи формулације које су у државном интересу. Председник Николић сада износи и идеју да се мења Устав и да се председник бира у парламенту? Када је реч о промени Устава то треба да се уради на крају процеса преговора с ЕУ. Ту не мислим на преамбулу, то је политички део Устава. Има много ствари које се тичу политичког система, избора председника. Све зависи од овлашћења које желимо да има председник. Али, није ту само ствар уставних овлашћења. Ми смо имали разне примере. Уставна овлашћења се нису променила из времена Милошевића, а он је био све и свја. И Тадић је био све и свја. Како сад имамо слабог председника с истим уставним овлашћењима? Реч је о личности, односно о његовом положају, све зависи од позиције тог човека, да ли је он шеф или није. Очигледно да је Николићева позиција у политичким односима слабија, он није шеф највеће странке, док су Милошевић и Тадић то били. Не треба за све критиковати само Устав. Да ли би вас странка кандидовала ако би се председник бирао у парламенту? Ја нисам ни рекао да желим да будем кандидат за председника, ја сам рекао да ће СПС имати кандидата јер је Милошевићева одлука да подржи Шешеља на председничким изборима била катастрофална. Али ви сте рекли пре неколико дана да би можда подржали другог кандидата? Можемо имати договор са СНС-ом да подржимо заједничког кандидата.

Прочитајте још:Шешељ: Вучићу, теби раде о глави…

Један немачки портал је приметио, мислећи на председавање Оебсу, да „српски министар спољних послова Ивица Дачић не делује баш срећно због тога што одједном мора да сноси велику одговорност”? Немачки новинари би требало да имају у виду да се Немачка у последњем тренутку пријавила као следећи председавајући. Тек уз наш и Буркхалтеров наговор Немачка и Аустрија су се пријавиле за председавање, схватајући да је председавање данас можда најтеже у протеклих 40 година. Пошто се нико није пријављивао, ја сам у шали говорио да ми можемо да председавамо још једну годину. Шта Србија може да уради што никоме другом није пошло за руком у украјинској кризи? Од Србије се не очекује да реши украјинску кризу, већ да на непристрасан и објективан начин води организацију која има читав низ оперативних задатака. Први пут после низа година буџет Оебса је ове године донет на време, што је прва дипломатска победа Србије јер смо ми то издејствовали. Извор: Политика