Pravda

Dakle, iz onoga što ste čuli do sada od predsednika Nikolića vama nije jasno koja je ideja? Tako je, ali ono što znam sigurno to je da Srbija ne može da odustane od Briselskog sporazuma. Uostalom, Briselski sporazum je bio uslov: da nije bilo Briselskog sporazuma Srbija ne bi napravila ni korak dalje u evropskim integracijama. Toga smo svi svesni. Da li je uopšte potrebna nova platforma? Briselski sporazum ne rešava celinu problema, neke konkretne stvari, ostalo je da se razgovara o mnogim pitanjima. Ono o čemu smo mi s predsednikom razgovarali i u vreme potpisivanja Briselskog sporazuma jeste da je potrebno da sve te stvari o kojima u Briselu razgovaramo s Prištinom, na kraju pregovora, legalizujemo kroz određeni ustavni zakon kako bi sve to bio deo našeg pravnog sistema. Od tada nisu u državnom vrhu vođeni razgovori na ovu temu, tako da i o tome premijer treba da razgovara s predsednikom. Vlada ima program koji je definisao Aleksandar Vučić u svom ekspozeu i u tom smislu ćemo nastaviti dalje da vodimo politiku. Predsednik smatra da je Briselski sporazum prihvatljiv za Srbe na jugu, ali da nije baš najbolji za one na severu Kosova? Ovaj sporazum je potpisan uz potpunu saglasnost svih političkih aktera i cele vlade. Mene kao premijera, Aleksandra Vučića kao prvog potpredsednika i predsednika države Tomislava Nikolića. Platforma je ideja predsednika, o tome treba da razgovara s premijerom i da se nađu najbolja rešenja. Pregovori s Prištinom se nastavljaju 9. februara, šta će biti na stolu? Još nije precizirano da li će biti 9. februara ili neki dan ranije. To je prvi sastanak u novom formatu, prvi sastanak novih premijera, ali i prvi koji vodi Mogerinijeva umesto Eštonove. Dodat je jedan deo formata, tako da će sada to biti razgovori „premijeri plus jedan”. Ja ću biti uz premijera na prvom sastanku, kasnije će ići neko drugi, u zavisnosti od teme o kojoj se raspravlja. Taj sastanak je zamišljen kao neki novi početak u novom formatu razgovora. Trebalo bi da se analizira dokle se stiglo i šta još treba uraditi da bi se nadoknadilo izgubljeno vreme. Ne očekujem da će sada neke nove teme da budu lansirane i da se o tome odmah odlučuje. Na kraju pregovora treba da usledi jedan pravno obavezujući sporazum između Beograda i Prištine, o čemu je reč? Ja mislim da to ne zna niko. Zato je i potrebna ta formulacija koja ništa ne znači zato što nije bilo moguće postići saglasnost. U EU ne postoji saglasnost, niti konsenzus oko pitanja Kosova. Zašto bi sada Srbija razjašnjavala šta to znači kada je upotrebljena formulacija, da budemo potpuno otvoreni, koja ništa ne znači. Zašto bi se mi bavili nečim što ni EU ne zna šta znači. Mislite da ne treba da se bavimo konačnim rešenjem pitanja Kosova, kako je to formulisao predsednik Nikolić? Taj termin nije previše popularan jer je korišćen protiv Jevreja u Holokaustu. Mi smo stalno govorili da je potrebno naći sveobuhvatno rešenje za Kosovo. I danas to isto mislimo, ali Priština misli da je to rešenje već postignuto. Kakvo će biti to sveobuhvatno rešenje, videćemo u narednom periodu. Mi sada igramo igru na duže staze nego što je briselski dijalog. Zato što su tu i UN jer bez dogovora sa Srbijom nije moguće rešenje koje je vezano za UN. Za Srbiju je važno da još postoji veliki broj zemalja koje nisu priznale nezavisnost Kosova i mi želimo da im posvetimo posebnu pažnju. Kako doživljavate istup predsednika Nikolića koji je uzburkao duhove izjavom da će nam tražiti priznanje nezavisnosti na ulasku u EU. Da li je u pitanju iskrenost, ubiranje političkih poena ili nešto treće? Ja potpuno razumem njegovu zabrinutost jer u raznim izjavama ljudi koji dolaze s evropske političke scene pa i iz SAD, reflektuje se to da oni smatraju da je to pitanje već rešeno. Ali niko drugi nije rekao javno da se to traži od Srbije? Mi smo jasno svim sagovornicima rekli da to s naše strane ne dolazi u obzir. Vi znači nikada ne biste ovako reagovali kao Nikolić? To je individualna stvar, predsednik je samostalan organ, on ima svoja ustavna ovlašćenje i on može da daje takve izjave. Politika Ministarstva spoljnih poslova se kreće u okviru politike koju utvrđuje Vlada Srbije i više gledamo da nađemo tačke koje nas vuku napred nego da ističemo ono oko čega se ne slažemo. Da li o spoljnoj politici Srbije razgovarate s predsednikom? Ja se konsultujem pre svega s predsednikom Vlade jer sam ja pre svega funkcioner Vlade Srbije. I, naravno, s predsednikom u onom delu koji se tiče naših zajedničkih aktivnosti i njegovih ustavnih ovlašćenja. Ali nikada do sada se nije desilo da se razlikujemo, nijedna odluka do sad nije doneta uz različita mišljenja. Da li se menjaju vremena? Ne mislim da se menjaju, čak je i sam predsednik Nikolić rekao da neće predlagati ništa što Vlada neće prihvatiti. Siguran sam da će predsednik i premijer naći formulacije koje su u državnom interesu. Predsednik Nikolić sada iznosi i ideju da se menja Ustav i da se predsednik bira u parlamentu? Kada je reč o promeni Ustava to treba da se uradi na kraju procesa pregovora s EU. Tu ne mislim na preambulu, to je politički deo Ustava. Ima mnogo stvari koje se tiču političkog sistema, izbora predsednika. Sve zavisi od ovlašćenja koje želimo da ima predsednik. Ali, nije tu samo stvar ustavnih ovlašćenja. Mi smo imali razne primere. Ustavna ovlašćenja se nisu promenila iz vremena Miloševića, a on je bio sve i svja. I Tadić je bio sve i svja. Kako sad imamo slabog predsednika s istim ustavnim ovlašćenjima? Reč je o ličnosti, odnosno o njegovom položaju, sve zavisi od pozicije tog čoveka, da li je on šef ili nije. Očigledno da je Nikolićeva pozicija u političkim odnosima slabija, on nije šef najveće stranke, dok su Milošević i Tadić to bili. Ne treba za sve kritikovati samo Ustav. Da li bi vas stranka kandidovala ako bi se predsednik birao u parlamentu? Ja nisam ni rekao da želim da budem kandidat za predsednika, ja sam rekao da će SPS imati kandidata jer je Miloševićeva odluka da podrži Šešelja na predsedničkim izborima bila katastrofalna. Ali vi ste rekli pre nekoliko dana da bi možda podržali drugog kandidata? Možemo imati dogovor sa SNS-om da podržimo zajedničkog kandidata.

Pročitajte još:Šešelj: Vučiću, tebi rade o glavi…

Jedan nemački portal je primetio, misleći na predsedavanje Oebsu, da „srpski ministar spoljnih poslova Ivica Dačić ne deluje baš srećno zbog toga što odjednom mora da snosi veliku odgovornost”? Nemački novinari bi trebalo da imaju u vidu da se Nemačka u poslednjem trenutku prijavila kao sledeći predsedavajući. Tek uz naš i Burkhalterov nagovor Nemačka i Austrija su se prijavile za predsedavanje, shvatajući da je predsedavanje danas možda najteže u proteklih 40 godina. Pošto se niko nije prijavljivao, ja sam u šali govorio da mi možemo da predsedavamo još jednu godinu. Šta Srbija može da uradi što nikome drugom nije pošlo za rukom u ukrajinskoj krizi? Od Srbije se ne očekuje da reši ukrajinsku krizu, već da na nepristrasan i objektivan način vodi organizaciju koja ima čitav niz operativnih zadataka. Prvi put posle niza godina budžet Oebsa je ove godine donet na vreme, što je prva diplomatska pobeda Srbije jer smo mi to izdejstvovali. Izvor: Politika