Правда

Мештани села Ораховица и чланови "Светосавске омладинске заједнице" из Сребренице потпуно су очистили терен, односно открили зидине средњевековне православне цркве на брду Боровац, десетак километара југозападно од средишта општине. Уследила је и прва литургија, којој је присуствовао већи број верника. "Средњевековна црква, стара више од 550 година, ту је стајала и пре турске окупације, када је порушена. То потврђује подна подлога од цигле која није коришћена у доба турске владавине на овим просторима", појашњава месни парох протојереј Александар Млађеновић. На откривеним зидинама пронађена су четири људска скелета - реч је о особама које су ту сахрањене након рушења цркве. На скелетима су били аустријски новчићи, а откривени су и неки метални предмети. "Те особе сахрањене су по православном обичају, окренути правцем исток - запад и са прекрштеним рукама на прсима", наводи Млађеновић. Апсида је потпуно очишћена, а откривене зидине некадашње цркве имају спољашње димензије - 13 са седам метара. Мештани су баш на овом локалитету желели да граде цркву и 28. септембра прошле године ту је освештан подигнути крст. Када је започето копање и припремање локације за изградњу цркве и откривене зидине некадашње цркве, установљено је да је крст подигнут пола метра од средине олтарског зида на његовој спољашњој страни. Одлучено је да ту и остане до изградње храма јер је ово археолошко откриће још више учврстило вољу верника овог и суседних српских села да се на Црквишту изнад Ораховице поново подигне црква. Тако се обистинила легенда о постојању храма на Боровцу. Сада археолози треба да утврде из ког је века црква порушена у доба турске владавине и да оцене вредност и значај откривених архефаката. Протојереј Млађеновић истиче да су остаци цркве пронађени пре петнаестак дана приликом уређења овог локалитета и да је о томе информисан тим археолога који тренутно ради на истраживању и конзервацији археолошког налазишта "Римски муниципиум" у Скеланима. "Показало се да овај локалитет није случајно називан Црквиште. Много локација у БиХ носе такве називе јер су у народу остала сећања да су се на тим местима некада налазиле цркве које су поробљивачи и окупатори рушили", каже Млађеновић.