Педлог председника Републике Српске Милорада Додика да пет посланичких места у Скупштини Србије буде резервисано за Србе из Српске, није лош, сматрају представници посланичких група у српском парламенту, али, кажу да је за реализацију тога потребно изменити и Устав и законе, те да би право на резервисана места морала имати целокупна дијаспора. Међутим, у Цесиду, аутору више предлога изборних закона, сматрају да је ово неприхватљиво, јер би створило додатне проблеме.
Додик је рекао да су Дејтонски споразум од почетка рушили они који би требало да га штите, те да је веома окрњен низом интервенција међународне заједнице и високих представника у БиХ. Он је истакао да би било добро за Србе у Републици Српској да их Србија интегрише у свој изборни систем. Додик је констатовао: „То не значи да Срби из Српске треба да буду политички фактор, који би доминирао, или одлучивао о Србији, али би могло да се пет посланичких места да Српској. Тих пет мандата не могу бити одлучујући фактор, али би било важно да бирамо пет посланика у Скупштину Србије.” Идеја да дијаспора добије неколико гарантованих посланичких места у Скупштини Србије није нова. Такав предлог имао је пре неколико година Александар Чотрић (СПО), који је у то време био председник Одбора за односе са Србима изван Србије, али она није имала такорећи никакву подршку. Чотрић и сада сматра да дијаспора, а не само Република Српска, треба да има посланика у српском парламенту: „Бирали би се, на посебној листи, представници одређених региона, па би, на пример, два посланика представљала Србе из нашег региона, а преостала три Северну Америку, западну Европу и Аустралију и остатак света. То решење постоји већ у Хрватској и, од прошлог сазива, у Македонији, а тамо су за дијаспору резервисана три места, а недавно сам разговарао и са парламентарцима из Букурешта, који су изабрани као представници дијаспоре.” Чотрић је имао у виду и трошкове оних који би, на пример долазили из Америке на седнице парламента, па је предвидео да би законом било утврђено да „не долази у обзир да се плаћају путни трошкови за долазак из иностранства, то би децидирано морало да пише.” Горан Богдановић (СДС), председник Одбора за дијаспору и Србе у региону, каже да нема ништа против тога да Срби из региона буду заступљени, напротив, али „то значи, не само Срби из Републике Српске, већ и из Црне Горе, Канаде, Америке.” Уз опаску да се Додикова идеја у медијима појавила тек јуче, Александар Мартиновић (СНС) каже да је сувише рано говорити о томе да ли је то изводљиво. Он, ипак, истиче: „Теоријски, вероватно је изводљиво. Имамо праксу у Хрватској, па уколико се РС третира као дијаспора, а Србија као матична држава, можда би могла да се повуче нека паралела и да се из тога нешто изведе. Међутим, имајући у виду да је РС ентитет у саставу БиХ, а да је Србија гарант Дејтонског споразума, требало би то и са тог аспекта сагледати.” Борислав Стефановић (ДС) сматра да није добро решење резервисати места само за Републику Српску, „зато што би остали у дијаспори одмах тражили исто за себе”. Стефановић додаје: „Кад би дијаспора код нас као у Хрватској имала резервисана места, то, с обзиром на величину наше земље, не би могло бити више од четири-пет посланика. Пре тога треба променити низ закона и омогућити дијаспори да гласа писмом и електронском поштом, пошто сада морају да иду у амбасаду да би гласали. Мислим, ипак, да је народу увек боље да их заступају они који живе са њима у Србији.” Саговорници који су за то да дијаспора добије места у српском парламенту, као пример наводе Хрватску, али баш на недавним изборима у Хрватској резервисана места за дијаспору показала су се као прилично проблематична. Коалиција окупљена око СДП-а Зорана Милановића уопште није имала ни кандидате, нити је, за разлику од ХДЗ-а, имала кампању у суседној БиХ, јер, како је рекао Милановић, то је бесмислено, зна се да дијаспора гласа за ХДЗ. Иначе, ХДЗ је добио 59, а СДП 56 посланичких места. Када смо на овај детаљ указали нашим саговорницима, сложили су се да то може бити проблематично, али Чотрић и Богдановић истичу да људи из дијаспоре шаљу велики новац породицама у Србији, па тако, кажу, утичу и на привреду и финансије. Ђорђе Вуковић из Цесида, организације која је написала велики број предлога изборних закона, а у њиховом писању је и лично учествовао, каже да идеја да у српском парламенту буду резервисана места за РС, или дијаспору уопште, није ни потребна ни добра – „какво је то политичко представљање једне државе у парламенту друге државе?”. Вуковић истиче: „Зашто би људи који себе сматрају Србима из БиХ имали право на два гласа, или ја који се сматрам Србином, или Тунгузом у Србији имао само један глас? То доводи до озбиљних дисбаланса и у правном и у изборном систему. Коментаришући случај СДП-а у Хрватској у односу на дијаспору, Вуковић каже: „И то је озбиљно питање, кад неко одустане од могућности учешћа на изборима у дијаспори, поставља се озбиљно питање легитимности таквог решења.”
Када странци могу добити гласачко право
Ђорђе Вуковић из Цесида пита: „Зашто би неко одлучивао о политичком животу заједнице у којој не живи? У свету је тенденција да странци који живе на територији неке државе добију гласачко право, јер живе ту, а они који имају држављанство, али не живе ту немају право гласа.” На аргумент Чотрића и Богдановића да дијаспора шаље новац родбини, Вуковић одговара: „Да ли их неко тера да помажу своју породицу? Питање је где они плаћају порез. То све личи на оно како мали Микица види државу. Ми треба да реформишемо изборни систем, али ово сигурно није добар пут.”
Прочитајте још:Додика руше после Божића?Лазански: Руше Додика да би довели марионете на власт!
Извор: Политика
