Суд и Тужилаштво БиХ испољавају образац и дискриминације српских жртава ратних злочина и поступања према жељама бошњачке Странке демократске акције, наводи се у 14. Извештају Републике Српске Савету безбедности УН.
Међународна кризна група, подсјећа се у Извештају, критиковала је Тужилаштво због непроцесуирања неких од најужаснијих ратних злочина над Србима, а заменик шефа америчке мисије Николас Хил недавно је приметио да се "генерално сматра да је главни тужилац под великим утицајем бошњачких политичких снага" и да постоје "притужбе да тужилаштво има превише тврдокорних следбеника СДА". Сарајевски "Босниа тајмс", анализирајући да ли Тужилаштво може да се "докаже као независно и непристрасно" подизањем оптужнице против бошњачких генерала, сматра да је "питање само сме ли затражити и хоће ли добити политички благослов владајућих бошњачких структура, додавши да ће тај благослов прво бити затражен од Бакира Изетбеговића". "У интервјуу из октобра ове године, главни тужилац Међународног кривичног суда за бившу Југославију оптужио је Тужилаштво БиХ да у довољној мери не процесуира ратне злочине, рекавши да није увек убијеђен да су сви тужиоци опредељени за напредовање рада на предметима ратног злочина", додаје се у Извештају. Од 7.480 погинулих српских цивила, Суд БиХ изрекао је правоснажну осуђујућу пресуду за свега 10 погинулих, а ова повреда владавине права и правде, наравно, створила је озбиљну препреку помирењу. "Суд БиХ и Тужилаштво БиХ такође су проширили своју надлежност незаконитим средствима, и изузимају предмете из надлежности ентитета кад год им се прохте. Званичници и стручњаци ЕУ слажу се са Владом Републике Српске у томе да судска пракса Суда крши европске стандарде о правној сигурности и начело природног судије", став је Републике Српске изнесен у Извештају. Поред тога, напомиње се, правосуђе БиХ функционише на неприхватљиво нетранспарентан начин, чиме јавност ускраћује за информације на које има право и изазива неповерење. Наводи се пример да је Суд БиХ зауставио објављивање свих одлука у јесен 2012. године и да и даље држи све одлуке далеко од очију јавности, осим пресуде за ратне злочине. Током прошле године, Суд је чак са своје интернет странице повукао своје раније седмичне извештаје о раду, који су често једини начин да се утврди које одлуке је Суд донео у погледу оптужених. Тужилаштво БиХ је недавно одбило да судији из Велике Британије дозволи приступ истрагама које води како би извршио анализу истрага и процесуирања за Организацију за европску безбједност и сарадњу (ОЕБС). Процес централизације, на чијем челу стоје Бошњаци и високи представник, резултирао је не само неефикасним институцијама и дисфункционалном политиком, него је створио праву претњу по безбедност. "По броју бораца које даје у ИСИС по глави становника, БиХ је четврта у свету и прва у Европи. Нажалост, ова чињеница има везе са кршењем споразума. Бошњачки функционери на нивоу БиХ подржали су противправно формирање обавештајне службе, тужилачких и судских институција од високог представника, а сада се противе реформама нужним за враћање тих надлежности ентитетима", истиче се у Извештају. У Извештају Републике Српске Савету безбедности УН наводи се да ове институције на нивоу БиХ штите Бошњаке, између осталог, и актуелне јавне званичнике, од истраге и процесуирања за ратне злочине у вези са одредом "Ел муџахедин", уместо да се суоче са коренима исламског тероризма у БиХ.