Правда

"Министар културе Иван Тасовац од самог почетка указује на неопходност "реконструкције" културног живота", подсетила је директорка Народног музеја Бојана Борић Брешковић и додала да промене које је неопходно остварити свакако морају бити инициране и спроведене од стране самих културних прегалаца. "Министартво културе и информисања у овом процесу трансформације има изузетно важну улогу која се огледа у сагледавању свих разноликости и специфичности делатности, дефинисању праваца развоја у циљу истицања правих културних вредности", рекла је она Танјугу. Брешковић истиче да је трансформација Народног музеја у Београду у потпуном сагласју са тим процесом и "са тим у вези има драгоцену подршку Министрарства". Брешковић је додала и да, ослањајући се на професионалне капацитете музејских стручњака који су најкомпетентнији да сагледају све потенцијале којима Музеј располаже и који увиђају на које је начине могуће унапредити заштиту и интерпретацију наслеђа, реконструкција Народног музеја не подразумева само објекат у којем се музеј налази него и целовито преобликовање музејске праксе. "Захваљујући овом динамичном процесу, уверена сам да ће већ наредна година показати да је Музеј прави пример успешне културне политике Србије", рекла је она. Директор Музеја савремене уметности Јован Деспотовић се слаже да је направљен проблем са мешањем онога што се зове естрада и онога што се зове професионални рад поготово у установама културе. "Не сме се са стране одређивати институцијама било какво кадровско или програмско решење нити усмеравање у правцима који нису професионални", рекао је он Танјугу. Такође, Деспотовић сматра да је Тасовац са правом укинуо националне пензије, иако су уведене са добрим поводом и разлогом, али "да је од тога је направљена карикатура". "Давале су се националне пензије садашњим или бившим певаљкама са ибарске магистрале", приметио је он. Деспотовић је додао да естрадна удружења могу да уведу националне пензије за своје чланове, али не кроз Министарство културе, "које се зове Министарство културе, а не Министарство културе и естраде". Он је додао и да институције културе треба потпуно да буду препуштене властитим стручним и профестионалним критеријумима кроз кадрове и програме. Директорка Музеја историје Југославије Неда Кнежевић сматра да је веома важно што је Министарство културе поставило приоритете који подразумевају професионализацију, транспарентност у расподели средстава и јачање институција. "Ти приоритети су били постављени прошле године, а драго ми што ће ове године бити видљиви", рекла је она Танјугу и додала да ће се то видети на Музеју савремене уметности који ће бити отворен у октобру ове године и на Народном музеју за који је отварање планирано 2016. Кнежевић подсећа да Министарство културе ради на јачању институција и новим критеријумима који су постављени у конкурсима где се бирају пројекти из области културе који се финансирају или суфинансирају из буџета. "Међутим и институције имају велики задатак, а то је да праве квалитетан и занимљив програм и да музеји буду доступни свим циљним групама. Само заједничким снагама са Министарством културе и институција допринећемо бољем раду, јачању и развијању културне политике Србије", закључује она. Две деценије први човек једне од најзначајнијих националних институција културе, директор Југословенске кинотеке Радослав Зеленовић изјавио је да се Југословенска кинотека препознаје у најави министра Тасовца да предстоји јачање и професионализација институција културе. Зеленовић је рекао да од министарства очекује да подржи пројекте Југословенске кинотеке као националне институције културе која се бави чувањем националног филмског блага. Он је подсетио да је "ресурс културног блага је необновљив ресурс, када једном нестане слика или копија филма, ту више нема помоћи". "Оно што јесте опасно и на чему треба сви да инсистирамо јесте што све више провејава мишљење да ми можемо без културе. То је можда могуће али никако не било добро јер неколико стотине младих људи који сваког викенда долазе у Југословенску кинотеку су део тог интереса за оно чиме се ми бавимо", оценио је Зеленовић. "Оно што мене после свих година посебно брине је што сензационализам постаје врста културног обрасца код нас. Мислим да је то погибељно, да сви колико нас има у култури морамо да радимо да се томе стане на крај зато што имамо публику. У Београду постоји огромни "шведски сто" културних понуда и сваког дана се осведочавамо да је све више младих људи којима та врста потребе за културом је нешто што постаје насушна потреба", сматра директор Југословенске кинотеке. Драмски писац и редитељ Синиша Ковачевић сматра да су планови министра културе Србије Ивана Тасовца по себи добри, али да много касне. На питање Танјуга да ли су разграничавање културе од естраде и јачање институција заиста приоритети у тој области, он је у свом препознатљивом духовитом и оштром маниру изјавио: "Срећна нова 2012. година!" и потом се запитао која смо уствари сада година. "То је одлична идеја, само ми се чини да касни 24 месеца", образложио је Ковачевић. "Ако је уваженом и премудром, непорочном господину Тасовцу требало две и по године да схвати шта треба да буде један од првих корака у развијању неке јасно вођене културне мисли и културне стратегије у Србији, онда отприлике - ако остане министар наредних 25 година, очекујем да ће готово сви проблеми на културној мапи Србије бити решени", изјавио је познати писац.

Прочитајте још: (ТРЕЈЛЕР) Two men in town

На питање Танјуга како оцењује најаву министра културе да следи реорганизација институција културе, њихово јачање, професионализација и транспарентност у расподели средстава, композитор Александар Симић каже да је потребно време да би се то остварило. "Институције културе су итекако битне, то ми слободни уметници добро знамо, наравно да је важан систем иначе се комплетна култура и културна заоставштина базира на успешности појединаца, што је и био случај кад су у питању наука и уметност у држави која не функционише добро, тада све остаје на појединцима, а не би требало тако да буде", рекао је Симић. Историчарка уметности, кустор и ликовни критичар Дуња Блажевић поздравила је најаву Тасовца, нарочито што се он, како је рекла, једно годину дана није чуо. Без обзира на кризу и финансијску ситуацију он се није чуо, а то је ствар енергије, неког схватања свог посла и позиције, рекла је Блажевић Танјугу. "Сада је кренуо озбиљније да најављује промене и ја у њега верујем". Мислим да је он прави човек на правом месту али не знам шта ће од тих његових обећања бити. Не знам шта ће успети да уради. То зависи од нејгове енергије и борбености у влади. Видећемо. Дајмо му простор, кредите унапред, оценила је Блажевић. Извор: Танјуг