Правда

Већина од девет изабраних друштвених, државних и приватних фирми које су тај посао без икаквог тендера добиле и наплатиле, налазе се на листи највећих пореских дужника, више њих дугује зараде запосленима, неке су у стечају а валидна контрола утрошка буџетског новца никада није спроведена. То произилази из извештаја који је Савет за борбу против корупције пре више од десет дана проследио премијеру Александру Вучићу, а дан касније и министарствима финансија, привреде, саобраћаја, као и Републичком јавном тужилаштву и скупштинским одборима за саобраћај и за финансије. Реаговања званичника за сада још нема, кажу у Савету, али истичу да је то уобичајено понашање када је реч о њиховим извештајима. Према документацији коју је Савет прибавио, током 2009. године Железнице су објавиле да у возном стању није више од 4.000 теретних, 200 путничких вагона и око 30 локомотива, па је затражена помоћ Владе како би се та возила ремонтовала. Иницијативу су прихватили тадашњи министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић и министар инфраструктуре Милутин Мркоњић, и сачињен је програм кроз који је Влада, преко Фонда за развој, издвојила новац. Не зна се по ком кључу и за које радове су средства распоређена предузећима за ремонт и то као бесповратни кредит уз услов да у припремљеном износу отпишу обавезу Железнице да плати радове. Стручна радна група коју је формирала Влада тај новац издвајала је и распоређивала кроз 27 закључака, у периоду од јула 2009. до априла прошле године. Укупно је из буџета за те намене определила 8,42 милијарде за набавку и ремонт 4.069 шинских возила и 319 осовинских склопова. Преко Фонда за развој, ремонтерима је пренето укупно 8,05 милијарди динара. Према подацима Железнице, пак, вредност реализованог програма је укупно 6,74 милијарде динара за ремонтованих 3.496 шинских возила и 308 осовинских склопова. У Савету сумњају да је и толики број вагона саниран, али чак и према тим подацима, ремонтерима је уплаћено више од 1,32 милијарде динара за посао који нису реализовали, закључује се у извештају. Извештај указује и да је овај програм пратило низ нерегуларних и незаконитих одлука. "Према подацима које је Савет добио од Железнице, у претходних пет-шест година број исправних шинских возила кретао се од 4.064 до 4.398, а на крају прошле године било је чак 27 вагона мање него 2008. када је програм почео да се реализује. Никада није спроведена стручна контрола утрошених средстава, изведених радова, нове транше новца фирмама су одобраване на 'мајке ми', без отварања јавних набавки, без могућности да се утврди стварна цена посла за који су тврдили да је обављен. Фасцинантно је да се новац са толико лакоће даје ремонтерима а да неки од њих, истовремено, нису измиривали ни пореске обавезе, па њихов укупан дуг из времена кад је прокламована 'нулта толеранција' износи 3,3 милијарде динара. Уз то, неке од фирми из овог програма стално се суочавају са штрајковима радника којима дугују зараде", каже Мирослава Миленковић, чланица Савета за борбу против корупције и аутор овог извештаја. Она додаје и да је несхватљиво зашто је новац уплаћен директно ремонтерима. "Железница и иначе прима дотације, сада видимо да их прима и са других позиција, али је свакако било логичније да се та средства њој доделе, да се потом распишу јавне набавке, да се зна за које услуге и по којој цени ће ремонтери обавити посао. Ми сада немамо никаквих доказа да је и оно што Железница приказује као обављени део посла заиста урађено, јер Савет није добио од тог предузећа потпун извештај. Недостајали су серијски бројеви ремонтованих возила, тако да сада не може да се утврди да ли међу овима која се налазе у возном стању има и оних који су прошли поправке. Просто, не зна се шта је где рађено", објашњава Миленковићева. Она наглашава да није био јасан ни критеријум како је Стручна комисија бирала коме ће и колико новца пренети, када нису биле расписане јавне набавке, а као апсурд, у извештају наводи да је Савет од тог тела добио одговор како они нису ни били задужени за тендер већ за расподелу новца. Надлежна министарства, односно одговорна лица у њима нису вршила контролу наменског трошења буџетских средстава ни за претходно реализован програм опоравка шинских возила, који је спроведен од 2005. до 2007. године. Кроз оба програма, према закључку Савета за борбу против корупције, нанета је штета буџету за плаћене а неизведене радове у износу од 2,85 милијарди динара. Ако се томе дода и износ који ремонтери дугују за порез од око 3,3 милијарде динара, укупна штета за буџет је преко шест милијарди динара, односно више од 60 милиона евра, закључује се у извештају Савета.

Прочитајте још:

• Да ли србија има 20 милиона евра за нове хеликоптере?
• За „спокојан“ Васкрс својих радника, Железнице Србије објавиле списак од 3.000 прекобројних
• ПРОДАЈА ПКБ-а: Очерупаће најперспективније пољопивредно газдинство у Европи!

Извор: Данас