Правда

Ваша књига говори о тајнама и мистеријама у Србији. Да ли смо ми као народ сујеверни и склони да олако поверујемо у несквакидашње појаве? Према мом искуству, у сваком од нас чучи један мали сујеверни ђаволак који једва чека прилику да преузме наше мисли и осећања и учини нас склоним да верујемо свему другом осим сопственом здравом разуму. Сујеверје је у људским генима, и није само српска привилегија. Чим се суочимо са нечим непознатим, догађајем или појавом коју не умемо да објаснимо, ми се привијемо уз сујеверје као спас и заштиту. Али, то је разумљиво. Пробајте само да замислите наше претке, како шћућурени у некој пећини, гледају муње и громове и чекају да олуја прође. Да ли је код наших људи израженији страх или ипак радозналост? Ми Срби волимо да се бусамо у груди како смо не знам колико храбри и неустрашиви, али наша храброст до изражаја долази тек у крајњој невољи, о чему нам и наша историја јасно говори. Увек смо чекали последњи моменат да ту храброст и искажемо на делу, кад баш догори до ноката. Дакле, да - јесмо храбри и не – нажалост - нисмо довољно радознали. Чини ми се да смо склонији томе да се уљуљкамо у већ познате обрасце, да животни комфор обезбеђујемо прихватајући туђе идеје и мишљења. А без радозналости нема ни напретка. Ни друштва ни појединца. Где бисмо били, рецимо, да Никола Тесла није био толико радознао... За почетак нам реците да ли смемо да се купамо у Борском језеру без бојазни да се појави чудовиште? Наравно, смете да се купате у Борском језеру. Дању, лети, када је температура воде довољна да организам не доживи шок приликом уласка, уз обавезни лагани улазак како би се ваше тело прилагодило промени температуре. Ноћу, када се сабласна измаглица спусти над језеро... мислим да то не би била храброст, него лудост. Од Ваших прича леди се крв у венама, какав је Ваш осећај био док сте боравили на свим тим местима, посебно у напуштеним кућама, колибама... Одувек сам волео тај изазов. Нема лепшег осеђаја од онога кад победите себе. Посебно када се обрачунате са неким својим страхом. Због тога су готово сви ти догађаји описани у књизи нека врста тестова које сам себи задавао. Искрено, било је ситуација у којима је страх побеђивао, али какав бих ја истраживач необјашњивих појава био када би ме то спречило да наставим даље. Једино што знам је да ћу неким страховима морати да се вратим. Кад тад. Можда само нисам био добро припремљен за борбу. Мало ко зна за лавиринт у срцу планине, да ли мислите да би тако  места могла да постану туристичка атракција? Апсолутно сматрам да Србија има огроман неостварен потенцијал као кључна туристичка дестинација за неописиво бројну светску популацију која воли тајне и мистерије. На готово сваком кораку постоје предивне приче, митови, легенде и необјашњиви догађаји који би могли да привуку реке туриста. Наравно, када би неко имао воље да се тиме бави. Наше туристичке организације су углавном само сервисне станице које чекају да им посао дође на ноге. Покушавам да и то променим и већ сам у контакту са неколико агенција које су показале интересовање да на том пољу нешто промене. Због тога и овим путем позивам све који сматрају да овај потенцијал не сме да остане неискоришћен, да мало устану из својих удобних фотеља и крену по нашој лепој Србији да виде чиме све располажемо, а ако им је потребан неки путоказ, ту сам да помогнем. Које је место од свих које сте описали на Вас оставило највећи утисак? Рецимо да је то мистериозни ноћни земљотрес који сам доживео недалеко од села Малетина подно Ђуниских висова, на путу који пролази поред Јужне Мораве.  Чуо сам приче да мештани не воле ноћу да пролазе тим путем, јер се на њему дешавају чудне ствари, па сам отишао да се лично у то уверим. Нашао сам се тамо нешто пред поноћ, прилично скептичан према њиховим причама. Изненада, тло под мојим ногама се снажно заљуљало, а застрашујући звук планине која као да се руши затутњао ми је у ушима. Нисам стигао ни да упалим лампу, јер сам био као паралисан. Чуо сам бесно пљускање воде, као да неке велике камене громаде падају у воду, док је оштар ветар с планине резао ваздух. Немоћан да урадим било шта, чекао сам да ме земља прогута или да ме погоди нека велика стена. После неког времена, ни сад не умем да проценим колико је тачно прошло, тутњава је престала а земља се под мојим ногама смирила. Неки геолози су ми касније објашњавали да је реч о природном феномену чији је узрок ток подземних вода које се попут мреже протежу испод југоисточне Србије, али чак и да је тако, доживљај није био ништа мање застрашујући. Шта се заправо догодило када се ауто у коме су били момак и девојка сурвао у реку са Бранковог моста? То је у овом моменту стања људске свести немогуће рационално објаснити. Да ли је реч о прекогницији, предвиђању будућих догађаја, или о нечем другом. Обично у таквим случајевима ни сами актери немају објашњење за оно што им се догађа. Научно је доказано да није истинит мит да људи користе само пет или 10 одсто капацитета свог мозга, он је савршени рачунар који поједине делове укључује према потреби, али је свакако истина да нисмо ни близу да разумемо све његове функције. Али, ако верујемо у интуицију, која је такође нека врста предвиђања будућих догађаја, зашто не бисмо и у видовитост. Поента ове приче је да су два млада живота спасена, јер је један човек, на необјашњив начин, предвидео шта ће се догодити. Не морамо баш увек све до краја да објаснимо да би то био срећан крај. Једна од прича говори о вуду магији и злочинима који су почињени на тај начин. Ако претпоставимо да је то заиста могуће, да ли на основу тога починилац може да одговара или за полицију такве индиције нису довољно чврсти докази? Колико тога има у нашој земљи? Вуду магија, као и свака друга, па и она наша, чувена влашка магија, моћна је онолико колико у њу неко верује. Искрено, не знам за неки случај везан за вуду магију, или било коју другу магију који је судски процесуиран и да ли је ти уопште могуће у закондавству. После сазнања о том случају, које ми је пренето из веома поузданог извора, истраживао сам даље, али нисам успео да пронађем ниједан сличан случај у Србији. Ипак, чињеница је да такозвана влашка магија привлачи највише пажње кад је реч о мистериозним појавама у Србији. За њу се зна и ван наших граница, а често је навођена и као узрок неких страшних догађаја, попут чувеног злочина у Јабуковцу. То је све, међутим, готово немогуће доказати било каквом форензиком. Зато се и зове магија...

Прочитајте још:Друга трибина Лагуниног књижевног клуба о Сарамагу„Показаћу свету ко је био Тесла“

Извор: Правда/Марија Гојковић