Правда

Радуловић је те 1992. године био у Немачкој, где је у „Сименсу“ радио као инжењер, а да се нешто догодило у Добровољачкој улици, на коју је иначе гледао породични стан, сазнао је путем радија. - Одмах сам звао маму, али нисам могао да је добијем. Била је читава психоза, која је трајала данима. Био је то напад на комадну у центру града, а потом напад на колону која је излазила из града. У тој колони био је и мој отац. Убијен је у тој колони 3. маја 1992. Погинуло је још неколико људи. Тата је био у санитетском возилу на предњем седишту. Био је то пуцањ у главу са кратког растојања. И то на месту где сам прошао хиљаду пута - испричао је Радуловић. Радуловић наводи да је тело његовог оца превезено у Војну болницу у Сарајеву, која је била под опсадом. Његова мајка у почетку ништа није знала, мада је слутила да се нешто лоше догодило. Нико од комшија није смео да јој каже. - После неколико дана трагања, мајка је очево тело пронашла у Војној болници. Нису јој дали да преузме тело. Нису нам дали ни да превеземо убијеног оца до Београда. Били су то мучни преговори, који су трајали осам до десет дана. Успели смо некако. У Београду нас је сачекао професор Зоран Станковић са ВМА, који је урадио обдукцију. Сећам се да мајци нисам дао да види очево лице. Био је то страшан призор. Држала га је само за руку - навео је Радуловић. Он истиче да сваки злочин захтева да се пронађе и казни кривац, и то, како наглашава, не само због породица жртава него и због самог друштва.

Прочитајте још:Уклоњен споменик српским херојима!Николић одликовао амбасадора Ватикана

Извор: Ало