Правда

Словеначка влада, како се наводи, верује да отказивање Арбитражног споразума две државе не би допустила ни међународна заједница. Поручују да ће Словенија у том одупирању исказати политичко јединство владајућих странака и опозиције. Хрватски сабор ће у среду и четвртак, 29. и 30. јула, расправљати на ванредној седници, сазваној на захтев владе, о новонасталим околностима везаним за спровођење поменутог споразума. Новонастале околности створене су објављивањем транскрипта и аудио записа који откривају да су се словеначки члан Арбитражног суда Јернеј Соколец и словеначка представница министарства спољних послова за праћење арбитраже Симона Дреник договарали о изношењу аргумената и лобирању код других судија тог суда како би добили две трећине Пиранског залива. Већина словеначких медија објављивање аудиоснимака разговора Секолеца и Дреникове, који су поднели оставке, назива "обавештајном" или "шпијунском афером" коју су наводно припремиле хрватске обавештајне службе како би компромитовале Арбитражни споразум због неформалних информација да су судије склоне да у том граничном сору дају право Словенији. Љубљанско "Дело" наводи да је Арбитражни споразум потписан 2009. обвезујући документ "чак и у случају кад га једна страна не жели", те да би његово отказивање нарушило регионалну стабилност. Хрватска је "у спору са свим суседним државама", наводи водећи словенски лист који додаје да Загреб није решио ни гранични спор са Србијом, БиХ, те Црном Гором, као и да је у спору с Мађарском око власничких односа у Ини. Напомиње се и да је Хрватска у спору са Итаијом око радио фреквенција у Далмацији, Истри и на неким хрватским острвима, пренела је Хина. "Хрватска не може одступити од тога да Арбитражни суд гранични спор са Словенијом реши по правилима Арбитражног споразума", изјавила је за "Дело" Василика Санцин, професорка Правног факултета у Љубљани и чланица стручног тима за праћење арбитраже. По њеним је речима један део Арбитражног споразума већ испуњен јер је Словенија деблокирала хрватске приступне преговоре с ЕУ-ом и омогућила јој пуноправно чланство. "Део споразума је тима испуњен, а сада треба да буде испуњен и део који се односи на гранични спор", рекла је она и додала да хрватски излазак из Арбитражног споразума не би прихватила ни Словенија ни међународна заједница. Председник словенског парламента Милан Брглез изјавио је за тај лист да Хрватска покушава да поништи Арбитражни споразум, али да јој то неће успети и да ће словеначка политика у томе заузети јединствени став. Објављени тајни разговори Секолца и Дреникове за Брглеза су, како је рекао, били "велико изненађење" које ће имати своје последице, али ће споразум о арбитражи опстати. "Словенија мора направити све да сачува углед и интегритет Арбитражног уда и легитимитет Арбитразног споразума", казао је Брглез, додавши да Хрватска сада "покушава изиграти своје међународноправне обвезе". "Надам се да ће се вруће главе брзо охладити јер ће у супротном напетости међу нашим државама опет порасти", казао је Брглез, члан странке премијера Мире Церара. Љубљански "Дневник" наводи како објављивање компромитирајућег материјала у Хрватској, коју зове покушајем дезавуисања рада суда, по тврдњама обавештајних кругова у Словенији показује да се Хрватска нашла у "великој неприлици" након вести да ће изгубити арбитражни спор.

Прочитајте још:СНП: Иницијатива за меморијални комплекс српских жртава геноцидаОрбан поручио: Ми желимо да Европа остане европска!

Лист у коментару наводи да је хрватска "обавештајна акција" била "одлично изведена" и да је бламирала словеначку политику и обавештајни апарат, но да се ради само о "привидној победи" у покушају утицаја на тројицу "ненационалних" судија. "Тројица професионалних судија у арбитражи тешко ће моћи да приуште већу промену одлуке о току границе у односу на ону коју су утврдили протеклих месеци, како због властитог кредибилитета, тако и због опште непристраности суда као таквог", наводи се у коментару "Дневника". Извор: Танјуг