Правда

Он је последњег дана научног скупа „Технологија, култура и развој“ на Палићу рекао да многи у образовању виде развојни ресурс Србије, на примерима Кореје и других далекоисточних земаља, али да два фактора не иду у прилог тим очекивањима. Први је, како је рекао, демографска „катастрофа“ јер је Србија пала са 110.000 деце у генерацији 1980. године, на 65.000, колико их има данас, као и „расипнички однос“ према тим ограниченим демографским ресурсима, јер се током образовања једна трећина тог броја „изгуби“ - деца која не пођу у школу, не уписују средњу школу и сл. „У овој тренутној ситуацији то можда одговара властима, јер имамо проблем незапослености и имате мање људи који траже посла. Али, ако се рачуна на развој, онда анализе показују да ћемо имати мањак кадрова, ако иоле крене развој“, рекао је Ивић. Други проблем, додао је, јесте квалитет образовања, у смислу коначног исхода образовања, односно шта деца науче и каква знања понесу која могу да искористе и у животу и раду, што је такође фактор развоја. Ивић сматра да по том питању Србија доста лоше стоји, о чему сведоче "ПИСА" тестови који показују да је око 40 одсто деце узраста од 15 година функционално неписмено. На то треба додати веома мали број ученика који постижу врхунске резултате, јер је у Кини, у Шангају, која води на тим испитивањима, 40 одсто деце у највишој категорији постигнућа. „А ми имамо један проценат“, наглашава Ивић и додаје: „Ако хоћемо развој, морамо да имамо повећан број ученика, студената који завршавају високо образовање, било струковне студије, било академске. Али, када имате овакав улаз, ђаке са лошим предзнањима, врло је тешко осигурати квалитет тих исхода резултата.“