БЕОГРАД - Мерење штете која би могла да настане због застоја у преговорима са ЕУ 2018. године, кад би био редовни термин за изборе, у односу на застој у реформама у овом тренутку, вероватно је био главни аргумент који је превагнуо на страну расписивања ванредних избора. Уколико је европска агенда основна за Вучићеву владу, онда је добијање пуног мандата за преговоре са Унијом и те како важно. Овако одлуку премијера да се пре времена иде на биралишта коментарише професор Срђан Богосављевић из "Ипсос стратеџик маркетинга". Интервју Срђана Богосављевића за "Вечерње новости" преносимо у целости.
Који су још фактори, по вашем мишљењу, утицали да Вучић преломи за изборе? - Дилема је вероватно била и реконструкција Владе. Уколико премијер жели да промени већи број министара, пристојније је да се то ради након избора. Свакако је било потребно размишљати и колике су шансе да се оствари резултат који неће бити слабији него 2014, као и колико национални избори помажу резултату на локалу и у Војводини.
Ко ће имати највише користи од одржавања парламентарних избора заједно са локалним и покрајинским? - Нема дилеме да СНС појачава позиције пребацивањем тежишта кампање са локалних на националне теме. Међутим, свеобухватни избори могу бити јак разлог да дође до укрупњења опозиције, што би довело до мањег броја такозваних расутних гласова. Корист би тако имале и неке опозиционе странке, пре свега оне које буду умеле да наметну нове теме.
Чују се процене да би СНС могао да добије мање мандата. - Према тренутним подацима, већина СНС није угрожена, иако рачуница показује да би испод цензуса остало далеко мање, можда чак и трипут мање гласова него 2014. У том случају наш изборни систем, који "расуте" гласове распоређује онима који су прешли цензус и додаје највише најјачима, мање би допринео СНС него на претходним изборима. То ипак не би угрозило већину СНС у парламенту, осим ако не би дошло да значајнијег преласка апститенаната ка новим коалицијама. Тај сценарио није немогућ и јасно је да за СНС и те како има замки које носе нови избори.
Истраживачи дају добре шансе радикалима и савезу ДСС-Двери. Да ли се то може читати као јачање деснице у Србији? - Врло често чујем ту тезу, али не налазим у пуној мери потврде у истраживањима. На претходнм изборима су и Двери, и ДСС и СРС остали испод цензуса, али не са безначајним процентима. Они су тада имали више од 10 одсто, а сада имају потенцијал од око 15 процената.