Правда

Бивши председник Олимпијског комитета Србије истакао је да је у Београду провео најлепше дане живота и да није погрешио кад је средином шездесетих између Партизана и загребачког Динама изабрао црно-беле. Некадашњем голману Југославије и Партизана, међутим, смета што се у Србији брзо заборавља успех. - Разлог за боље резултате хрватске фудбалске репрезентације видим у патриотизму који је израженији у Хрватској него у било којој другој држави бивше Југославије. Хрвати и хрватски фудбалери саживели су се са својом државом, а то је најважније. У Србији није тако. Постоје разлике у менталитету. У Србији можете брзо да пропаднете. Људи вас у једном тренутку дижу у небеса, а у следећем вас пуштају низ воду - сматра Ћурковић. Он каже да никад није крио да је Хрват и да због тога није имао проблема у Београду чак ни током ратних деведесетих. - Транспарент да сам усташа носила је једна мања група навијача Партизана. Били су незадовољни што им нисмо плаћали за навијање, али на то не дајем ни пет пара. Мој деда по очевој линији је из једног малог места поред Ливна, одатле су Ћурковићи. Ја сам Херцеговац, Хрват, католик, али одрастао сам у Југославији, у мултиетничком Мостару где ни за једног од саиграча нисам знао које је националности. Овде у Београду имао сам леп живот, срећан сам и немам никаквих проблема. Из Вележа, у којем је поникао, дошао је у Партизан 1964. године иако је претходно сањао о томе да обуче дрес једног од ривалских клубова из тадашње "велике четворке". - Као и већина нас у Мостару имао сам посебан однос према загребачком Динаму. Бранио сам у Вележу од 1960, а 1963. Предраг Налетилић ме је звао у Динамо. Ипак, Партизан је био уверљивији и донео сам добру одлуку. Одомаћио сам се у Београду, јер сам ту од 1964. То је космополитски град, у којем се добро осећам. Међутим, бар једном годишње одлазим у Мостар, тамо имам кућу, породицу покојног брата и још неке рођаке. Често сам и у Загребу, где такође имам родбину. Супруга с којом има две ћерке рођена је Београђанка. - Да, она је из мешовитог брака, њени родитељи су из Славонског Брода. Имам две ћерке, једна је разведена, друга није удата. Живе у Београду, једна се зове Ана, друга Ела, тако се звала и моја мајка. Недавно се појавила вест да би Ћурковић могао да буде заједнички кандидат балканских земаља за председника УЕФА. - Питање моје кандидатуре прилично је комплексно. Двоумим се, али лепо је чути кад вас људи предлажу за тако одговорну функцију. Имам подршку Фудбалског савеза Србије, али требало би да имам глас најмање пет држава. Одржаћемо заједнички састанак у Београду 13. фебруара, па ћемо видети. Процедура је компликована - наглашава Иван Ћурковић.