Правда

Комуникација на линији Сарајево—Бањалука после одржаног референдума о Дану Републике Српске, по оцени појединих аналитичара, личи на предратну психозу. После претње ратног команданта армије БиХ Сефера Халиловића о нестајању РС ако буде референдума, уз тврдњу да има довољно људи у БиХ спремних да ратују, уследиле су нове. Претило се хапшењем председнику РС, ликвидацијом, проливањем крви улицама.

А таман су се после избора у Хрватској примирили тамошњи јастребови. Они су током предизборне кампање, више него обично, оживели реторику и иконографију усташке Независне државе Хрватске. Толико да је власт у Београду тражила да реагује и ЕУ. Да ли сада Халиловић, Изетбеговић и остали прете из празне пушке и каква је безбедносна ситуација на Балкану на коме су, према више пута поновљеној оцени званичног Београда, угрожени мир и безбедност. Коментатор листа „Политика“ Мирослав Лазански не верује да може да дође до било какве инцидентне ситуације уз употребу оружја. Армија БиХ је, како објашњава, састављена од све три нације и броји око 10.500 војника који су под вишенационалном командом. „Малтене мала ЈНА. Не можете ниједан покрет веће јединице од чете направити а да за то сви не знају. Министарство одбране и Генералштаб, све је вишенационално“, наводи он. Нема шансе да се било шта направи против РС а да се то не зна унапред, истиче Лазански, додајући и да је наоружање у складиштима такође под троструком националном командом и мешовитим стражама. Неку врсту инцидената у БиХ могу да направе, мишљења је он, само муџахедини по махалама, селима и планинама, али и напомиње да ни они баш немају неки интерес за то. Онда би се, каже, нашли у жижи јавности и ризиковали би да буду избачени из БиХ, што им није у интересу. Лазански уз то додаје да РС има капацитете, пре свега пуно младих људи који су национално свесни. И има пуно оружја, не само код полиције него и приватно по кућама, које нико није могао да узме. „Било каква врста војне акције против РС наишла би на оружани отпор“, тврди Лазански. Он напомиње да су ратови вођени деведесетих година прошлог века били једног типа, док се данас води сасвим други тип рата. Подсећа како је прошао покушај војног пуча у Турској када је било довољно да се посредством друштвених мрежа подигну људи и изађу на улице. „Не верујем у било какву врсту инцидената у Босни, реторика јесте подигнута зато што су Срби ипак одржали референдум. Осим тога, и армија БиХ је осиромашена, немају они потенцијала за било коју врсту офанзивне акције“, изричит је Лазански. Бојазан коју је донела реторика на најтруснијем подручју Балкана, које чини троугао Србија, БиХ, Хрватска, само две деценије по завршетку крвавог рата у коме се распала бивша заједничка држава, изазвала је и модернизација војски. Неки су то већ окарактерисали као балканску трку у наоружању. Недавно је у Хрватску стигло 16 хеликоптера Кајова вориорс, поклон САД, а Србија је са посебним узнемиравањем примила вест о хрватској набавци вишецевних лансера и балистичких ракета домета 300 километара. И Београд је најавио модернизацију и опремање војске, пре свега куповину авиона. За руске ракете С-300 о којима се размишљало, сада како кажу, нема пара. По оцени Лазанског, Србија и даље има најјачу војску у региону. Према подацима, доминира са 330.000 војника, са више од 270 тенкова, преко 360 борбених возила, као и на небу. У хангарима има 80 војних авиона у односу на 14 хрватских. Србија заостаје у техници, као и у војном буџету. Лазански сматра да је хрватско звецкање оружјем била реторика у предизборне сврхе. „Хрвати имају релативно мали број војника, 16.500 људи. Према њиховим подацима, имају 75 тенкова, скромни су и са оклопним возилима — имају 118 ’патрија‘. Кажу да имају девет борбено способних авиона, моји извори кажу да имају три који лете. Сад су добили хеликоптере од Американаца“. Све друго је, сматра он, скромно, па не види могућност сукоба, поготово не да Хрватска, као гарант Дејтонског споразума, у овој ситуацији уђе на простор Републике Српске. „Не верујем у сукобе, тензије су мало подгрејане, потпуно беспотребно. Бакир Изетбеговић је то дигао на пиједестал неке црвене линије и сада је његовима у Сарајеву тешко да ретерирају, а и међународној заједници која све време изиграва покровитеља БиХ. Није ово ни 1995. ни 1999. година“, додаје коментатор „Политике“. Сматра да се, с обзиром на дешавања у свету и на констелацију међународних снага, не очекује ни да реагује НАТО. Лазански сматра да не треба подизати прашину ни око предстојеће заједничке војне вежбе Еуфора и Оружаних снага БиХ „Брзи одговор 2016“, на Мањачи у близини Бањалуке, која је, каже, скромних домета. На питање шта Србија може да уради у случају угрожавања безбедности РС, Лазански је подсетио да су и премијер Србије и шеф дипломатије рекли да Србија неће дозволити уништење и нестанак Републике Српске. „То је довољно јасно. Па нека мисле. Значи, ако би неко војно кренуо на Републику Српску, да војно покуша да је угуши, вероватно би и Србија, као гарант Дејтонског споразума, војно морала да интервенише. Које би оправдање било да остане пасивна? Само дипломатска осуда у том случају не значи ништа“, нагласио је коментатор „Политике“. Ниједна власт у Београду не би могла да преживи пад РС, изричит је Лазански, који понавља да не верује у могућност посезања за оружјем на Балкану. Војске Србије, Хрватске и БиХ, која има 19 авиона и 188 тенкова, најјаче су на простору бивше Југославије. Словенија, која је као и Хрватска чланица НАТО-а, сматра се земљом с малим војним капацитетом, бројећи нешто више од 7.000 припадника војске, 24 авиона и 54 тенка. Македонија има 8.000 војника, 31 тенк и ниједан војни авион. Црна Гора се налази на дну списка бивших република које имају мали капацитет војске, која броји само 2.100 припадника регуларне војске, четири војна авиона и нема ниједан тенк. Не треба заборавити и на Безбедносне снаге Косова (БСК), формиране јануара 2009, наводно због реаговање при елементарним непогодама, које се од марта 2014. одлуком косовске владе рапидно трансформишу у војску Косова. Планирано је да до 2019. она буде у потпуности организована и опремљена по НАТО стандардима. Званично, БСК тренутно има 2.500 активних припадника и 800 резервиста, са униформисаном структуром и лаким наоружањем. Од Турске су на поклон добили оклопна теренска возила типа „отокар кобра“. Суштина је да су све војске сиромашне и већином, како каже Лазански, и даље засноване на оном што је остало из времена бивше Југославије. Извор: rs.sputniknews.com