На Светском енергетском конгресу, на коме је споразум и потписан, Владимир Путин, председник Русије, рекао је да су обезбеђивали енергију за ЕУ претходних 50 година. „Сада радимо на другом пројекту. Разговарамо о ’Турском току’ с Реџепом Таипом Ердоганом и другим нашим партнерима.”

Документ за сада предвиђа изградњу једног од два крака гасовода испод Црног мора од Русије до Турске. Други крак би подразумевао копнену транзитну линију до границе Турске са њеним суседним земљама.

– Потписивањем овог важног документа створен је правни основ за пројекат „Турски ток” који ће повећати сигурност снабдевања гасом у Турској, као и у јужној и југоисточној Европи – изјавио је председник Управног одбора „Гаспрома” Алексеј Милер.

„Гаспром” и турски „Ботас” потписали су у децембру 2014. меморандум о разумевању за изградњу „Турског тока”. Предвиђено је да гасовод буде дуг 660 километара и да иде дуж бивше руте „Јужног тока” и 250 километара новом рутом, према европском делу Турске.

Очекује се да ће испоруке гаса преко прве линије „Турског тока” (капацитета 15,75 милијарди кубика) бити у потпуности усмерене на турско тржиште.

Турска страна је у септембру 2016. издала неколико дозвола за пројекат, укључујући и прву дозволу за изградњу поморског дела и дозволу за истраживање за не копнени део два крака гасовода у ексклузивној економској зони и њеним територијалним водама.

Да ли ће се наша земља наћи у тој причи не зависи само од добре воље Русије и Турске, већ од Европске уније, која треба да одлучи да ли ће прихватити тај пројекат.

Милан Здравковић, помоћник генералног директора за економику у „Србијагасу”, објаснио је јуче да документ потписан пре два дана у Истанбулу, обезбеђује гас само Турској.

– Потписани споразум за градњу прве линије гасовода предвиђа 90 одсто испоруке гаса искључиво Турској. Наставак градње и друге линије, зависиће, како се чуло, и од цене гаса, тако да у овом тренутку Србија не може да рачуна на испоруке руског гаса „Турским током” – објаснио је Здравковић.

Да би Србија могла да користи овај гас, потребна је гасна конекција између Грчке и Бугарске и Бугарске и Србије, за коју ових дана треба да буде донета одлука о суфинансирању из европских фондова, каже он.

Бугарска је, објашњава, већ добила новац за градњу свог дела гасовода, док Србија још чека.

– Проблем је што у случају конекције Грчка–Бугарска посао не може да буде готов пре краја 2019., или почетком 2020., што је годину дана након што Русија укине испоруке гаса преко Украјине. У том случају, доводи се у питање снабдевање гасом свих земаља региона и западног Балкана, па и Србије – каже Здравковић.

Као једину и сигурну алтернативу, он наводи проширење капацитета подземног складишта „Банатски Двор” са садашњих 450 на милијарду кубика гаса годишње, што би у великој мери осигурало снабдевање гасом, поготово после 2019. године.

Упитан да ли би проширење, односно друга фаза изградње „Банатског Двора” могла ускоро да почне, Здравковић каже, да се на то озбиљно рачуна и да се ових дана припрема техничка анализа за нови капацитет складишта гаса.

Као могућност за сигурно снабдевање гасом све више се размишља и о изградњи новог гасног складишта „Тилва”, где би се складиштило још око милијарду кубика гаса. У игри је и складиште „Нови Итебеј” за који техничка струка сагледава реалне капацитете.

Извор: Политика