Њено "уметничко" име је Виолета, а њену шокантну исповест преносимо у целости.
Хотлајн већину људи асоцира на секс, гола женска тела, а можда чак и на телефонски рачун и филм "3 палме за 2 битанге и рибицу"; нисам о троме размишљала све док нисам добила понуду да радим управо тамо - после тога мене је хот асоцирао само на добро зарађене паре. Све је почело једног хладног фебруарског дана.
После обновљене године на факсу требало је доћи до неког запослења, што због новца којим треба платити обновљену годину, што због мирније савести. Наравно, сви смо лењи док живимо на грбачи других - зато ненавикнута на рад било које врсте и прихватих понуду пријатеља да радим на неком од бројева "три тројчице, три двојчице". Ето, да пробам да видим хоће ли ми та работа ићи, а ако не - ником ништа - барем сам покушала да радим. И тако дочеках и свој први дан на послу. Што се тиче групе људи коју сам тамо затекла - па, деловали су прилично нормално и били су чак и врло љубазни према мени. Прва смена од 9 ујутру па до 16 часова. Шест девојака и два типа (сазнала да они раде на геј линији, хм).
А фирма је, у ствари, празна гајба са 10-ак столова који имају телефоне са нормалном слушалицом, плус слушалице што се прикаче на апарат, па причаш преко микрофона тако да ти руке остану слободне - касније сам установила зашто је то практично. Две девојке, Софија и Соња, показале су ми како да се улогујем и како да снимим своју најаву - када у монитору постављеном усред просторије видим своје уметничко име знаћу да сам добила везу или да неко прислушкује мој разговор са неким другим.
Кажу да се опустим, није то ништа страшно, лагано да покушам са првим, другим укључењем, да причам шта год ми падне на памет а везано је за секс, укапираћу како већ могу некога да напалим; ако пита је л' сам сисата - ма наравно, сисе број 5, праве, нису силикони; црнка - дуге косе, ма, иста Пенелопа Круз... Покушала сам са првим саговорником и било је ок, стварно је било ок... мајке ми... ма било је грозно!!! Шокирала сам се!!! Мој први утисак о хотлајну био је шок!!! Покушавала сам ја да се опустим, али сам све више капирала да ми није добро. Стварно су ме сви љубазно поздравили кад сам ушла, а онда сам чула из газдине канцеларије: "Хоћеш јаче?" - и звук као да неког лемају по гузици. "Везаћу ти јаја пертлом...! а то ти се свиђа, пали те кажеш, а??? Е, па, онда ћу лагано да се спустим доле, да те љубим лагано, ммм, тааако, и откинућу ти главић зубима (опет звук као да неког бичују) - На колена скоте погани!!!" Мајко мила, позлило ми.
Пошто је колектив снимио моју избезумљену фацу, упознаше ме са још једном колегиницом, Ана се зове - кажу "Пусти је, видиш да ради доминацију!" - као да је то најнормалнија ствар на свету... Пустила сам је, наравно, у супротном бих и ја остала без брадавице или ко зна ког дела тела. Онда је уследио други шок. Нисам ја нека фина, па да испадне да кукам и жалим се, али није баш уобичајено наћи се у просторији пуној дахтача који кидају главиће и и раде још свакакве перверзије. А следеће запрепашћење уследило је кад сам угледала девојку која седи на свом радном месту и сиса палац, па кажипрст, па опет палац, мало зглоб... питам шта ради то она а колегиница Мима ће (иначе има неких 50 година): "Боже, па видиш да пуши човеку!" - Аааа - кажем ја продуховљено - баш лепо. "Слушај мало шта и како прича, и ти ћеш то радити!" И тако, научила сам да пушим и научила сам да пљескам длановима - тачније да ударам некога по дупету кад тражи доминацију - то су две основне ствари које је требало научити за овај посао; а што се тиче саме приче моја машта је извориште па како се снађем.
Последњи шок мог првог радног дана мало је потрајао - назва један човек, по гласу бих рекла да се напио к'о мајка и да има отприлике 100 година:
"Добар дааан!" Добар дан и ја њему: "А ко је то?" А онда пишијада:
- Овде мали зееекаа, само што не цркне!!!
- Па добро зеко, шта ћемо да радимо ти и ја?
- 'Оћу да те јебем у гузицу!
- Па добро 'ајде зеко, лагано уђи...
- Јебеееееем, јебеееем,јебеееееееем!
И тако 30 минута, изјеба мене зека, проби ми уши успут, али ја и остварих добру минутажу и, што је још важније, преживех тај први дан на послу!
Ипак, и поред свих мојих згражавања и изненађења, морам да се захвалим свим колегиницама што ни у једном тенутку нису дозволиле да се осетим непријатно; јер да сам само у једном тренутку осетила напад срамоте, одустала бих. Требало ми је мало времена да се опустим, али ок, кренуло ми је лагано.
А зашто сам прихватила тај посао - као што рекох због новца, наравно - јер одувек се причало да се на хотлајну сјајно зарађује, и то највише због тога што мало која девојка хоће да ради тај посао, све су као фине - а и не дај Боже да неком споменеш где си запослен, гледаће те као курву, ма као ненормалну особу, било да си мушко или женско, с тим што су жене далеко горе по том питању моралисања - вероватно себе препознају у неким од датих ситуација. Али добро, моја је ствар хоћу ли некоме рећи да дахћем и тиме плаћам стан, школарину, крпице и изласке; могла сам да кажем и да радим у супермаркету; или, још боље, у некој банци или приватној фирми... ионако хот као и већина фирми ради у три смене: прва од 9ч до 16ч и обично има доста позива, друга од 16ч до 23ч и све зависи да ли је киша или сунчано - у првом случају телефони нон-стоп звоне; а не дај Боже кад је нека утакмица - тад никоме није до секса; трећа је од 23ч до 05ч - и варају се сви кад помисле да највише људи тад зове - рецимо викендом је доста слабије; млађи излазе, па почну са позивима од 2 ујутру кад ништа не смувају - јаја им онда буду прилично отежана па, се празне на линији.
Временом сам упознала остатак колегиница које тамо раде - укупно нас је било двадесетак жена и три фрајера, њих смо такође рачунали као колегинице. Маја је била најјачи лик: жена од својих 30 и нешто, муж, двоје деце, права домаћица; донесе на посао сарме, салате, колаче... сече парадајз и прича човеку: "А шта хоћеш да ти радим? Како би највише волео да ме туцаш? Ммм, е тако и ја волим..." - подели храну са остатком гладне нације и настави да се кара.
Иначе, свака од нас имала је и неки свој надимак - ниједна од девојака није била луда да оставља своје праве податке на линији - а и било је забрањено; у супротном, лако је могло да се деси да манијаци почну да нас прогоне. Такође, свака од нас имала је и своју најаву. То иде овако: човек окрене 041 и аутомат му исприча које су му опције на располагању - да ли ће да прислушкује туђ разговор, тј. разговор једне од девојака са неким од саговорника, или ће да чека на разговор са неком од девојака са којом је раније причао а она му се посебно допала; а ту је, наравно, и опција да чује најаве девојака па која му се највише свиди, са њом ће разговарати. То онда иде овако - тастер 1: "Ћао душо, ја сам Невена, твоја силиконска краљица, најбоља пушачица..."; тастер 2: "Ја сам Мира, скоро па пунолетна, волим старије чике које ће ме научити како да уживам" (Мира иначе има 22 и док се кара учи, али за испит који никако да положи); тастер 3: "Ако волиш доминантну, сисату даму...", итд. Била је и једна најава која је гласила отприлике овако: "Ако волиш шампањац, полижи га са моје рибице, ако волиш лепу гузу позови ме на јахту, бићу твоја Севе.., опција 5 - то сам ја!" Погађате - била је то моја најава... А Севе и ја баш личимо... јесте да она има мало тамнију косу и веће сисе, али шта има везе, важно је да онај са друге стране жице створи слику каква њему одговара.
И ето мени првог саговорника, неки Горан. Чујем са друге стране жице да му се увелико дигао. Питам: "Горане, хоћеш да се нагузим да ми га ставиш полако у мачкицу, влажна је...". "Хоћу!" - као из топа ће он. "Хајде Горане, полако, да уђе што дубље, ах, ах, ах, ах...свршио си! Је л' било лепо?" - а за то време мажем нокте, Ирена донела нови Авон каталог па испобавам шта ћу да купим. "Ах, ах, свршио си, па је л' било лепо? Важи, чућемо се сутра!" Горан је био један од нормалнијих, мислим углавном такви и зову, али има и тотално блесавих. Онда назове следећи, каже своје име и каже да највише воли кад му девојка пуши; е онда примењујем оно што сам научила од старијих колегиница: стављам прст у уста, жваћем, мљацкам, цокћем, једном речју пушим; а понекад се отворимо и за лизалице да нам буде укусније. Чујем њега са друге стране жице:
- Јао, мачко, да знаш колики ми је!
- А је л' огроман? - питам ја.
- 25 цм, јеси ли некад примила толиког?
- Нисам душо, твој је највећи!
Иначе, углавном се дужина њиховог полног органа креће од 25 до 30 цм, то је неки просек, а ми смо као све сисале весла 'место ђоке, па не знамо...
Највеће зезање почело је од када је дошла и моја најбоља другарица да ради са мном у фирми. Причала сам јој раније да добро зарађујем и какви нас све људи зову. Да напоменем, вероватно и мене људи сматрају ненормалном што сам то уопште радила, али још увек не могу да верујем колика је људска машта по питању секса, стварно сам се свакаквих прича наслушала. Не желим никога да вређам јер знам да путем врућих линија људи могу да кажу своје најскривеније тајне, а притом нема бојазни да ће се за то некад сазнати.
Који су најчешћи секси снови и њихова значења погледајте ОВДЕ.
Извор: Инфоремер
