Правда

Према најгорем сценарију, у ком би поновно увођење контрола на границама ЕУ подигло трошкове увоза за три одсто, Немачка би, као највећа европска економија, имала издатке од чак 235 милијарди евра између 2016. и 2025. године, а Француска до 244 милијарде евра, наводи се у анализи, а преноси агенција Ројтерс. Према најблажем сценарију, када би трошкови увоза порасли за један одсто, крај шенгенске зоне би коштао ЕУ око 470 милијарди евра у наредној деценији, додаје се у студији. Трошкови би, према најтежем могућем сценарију, порасли на 1.400 милијарди евра, или око десет одсто годишњег бруто домаћег производа (БДП) 28-члане ЕУ. - Ако се унутар Европе врате граничне контроле, ионако слабашан привредни раст ће се наћи под додатним притиском - изјавио је председник Бертелсман фондације, Арт де Гојс. Шенгенска зона слободног кретања је установљена пре 30 година, и тренутно је 26 држава обухваћено у потпуности Шенгенским споразумом, од којих су 22 чланице ЕУ. Овај безвизни систем се, међутим, у протеклих пола године нашао на удару оштрих критика, због огромног прилива миграната у Европу, углавном са Блиског истока и из Африке. Како би ограничиле прилив и осигурале бољу контролу уласка миграната на њихове територије, већина држава-чланица Шенгена је протеклих месеци увела граничне контроле, што је изазвало страх од колапса читавог овог система, наводи британска агенција.

Прочитајте још:Трамп: Ускоро ћу се понашати како доликује председникуРусија улази на америчко „небо“

Извор: Танјуг