Правда

Оболевање од туберкулозе у Србији преполовљено је у последњих десет година, међутим, без обзира на то што данас она погађа 15 особа на 100.000 становника, ова заразна болест прети да се врати. За то постоји неколико разлога, од завршетка пројекта који је финансирао Глобални фонд, преко повећаног броја оболелих од ХИВ-а, све лошијег социјалног, повећаног броја посетилаца народних кухиња па до мигрантске кризе… Стручњаци, наиме, упозоравају да се бацил односно бактерија туберкулозе коју доносе мигранти, разликује од нашег, те да би то у будућности могло да представља велики проблем. На Светски дан борбе против туберткулозе, који се обележава широм света, овдашњи стручњаци скренули су пажњу да од ње може свако да оболи. Са друге стране, истовремено са смањењем стопе оболевања, смањена је и стопа успеха лечења, поготово од мултирезистентне туберкулозе, док је број умрлих и оболелих који прекидају лечење, у порасту. Директор Института за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батуту” доц. др Драган Илић прецизирао је да је за последњих десет година оболевање од туберкулозе смањено за 58 процената, те да данас од ње оболева 15, уместо 37 на 100.000 становника. – Евидентно је да је, захваљујући пројекту који је трајао до 2015. године а који је финансирао Глобални фонд, постигнут значајан резултат. Међутим, туберкулоза мора бити приоритет због ширења резистентних облика, мигрантске кризе јер ти људи долазе из подручја где је туберкулоза велики проблем, затим значајног пораста оболелих од ХИВ-а, а и мало је средстава за финансирање – навео је доц. др Илић и истакао даје потребно да ова болест и даље остане на листи јавноздравствених приоритета. Председник Републичке стручне комисије за туберкулозу. проф. др Драгана Јовановић напоменула је, да је без обзира на то што је стопа оболевања смањена, у појединим деловима Србије и даље имамо такозване џепове у којима је оболевање и даље високо. – Примера ради у Шапцу и Лозници бележимо 39 оболелих на 100.000 становника – рекла је проф. др Јовановић. И она је изразила бојазан да се може очекивати пораст оболевања од ове заразне болести. Упозорава и да у будућности, ако мигрантска криза потраје, можемо бити сведоци нових проблема када је ова болест у питању, јер се њихов бацил туберкулозе разликује од нашег. – Све је више социјалних случајева, посетиоца народних кухиња, а са мигрантима може доћи и нови бацил туберкулозе. Сојеви из Азије су другачији од наших. С обзиром на то, требало би бити опрезан јер, реално гледајући, они потичу из другог дела света а бацил туберкулозе из тог дела света није генетски исти као наш. Тако да, у будућности, можда будемо сведоци нових проблема уколико оваква ситуација потраје јер наша вакцина против туберкулозе не покрива те сојеве – упозорила је она. И државни секретар Министарства здравља доц др Ференц Вицко подсетио је да туберкулоза није болест прошлог века, да је присутна и да од ње може свако да оболи. Светска здравствена организација (СЗО) процењује да је 9,6 милиона људи оболело од туберкулозе у 2014. години у свету, од тога око милион деце, као и да је 1,5 милион људи умрло од те болести. Шеф Канцеларије Светске здравствене организације за Србију др Миљана Грбић додала је да и на глобалном нивоу начињен напредак, да је 43 милиона људи спасено али да и даље 4.000 особа умире у свету. Она је напоменула и да је туберкулоза водећи узрок смртности код особа која живе са ХИВ-ом у нашем региону. Туберкулоза је заразна болест коју изазива бактерија (бацил) туберкулозе. Инфекција се преноси ваздухом, изузетно ретко на други начин. Свега 10 одсто инфицираних особа се касније у току живота разболи од туберкулозе, а најчешћи разлог је пад отпорности организма изазван стресом, неуредним животом, неухрањеношћу, лошим условима живота, алкохолизмом, неком дуготрајном болешћу, ХИВ инфекцијом… Најчешћи симптоми су кашаљ, некада се појави крв у испљувку, повишена температура, ноћно знојење, губитак апетита, мршављење и општи осећај слабости. Како би се ова болест у нашој земљи још више исконтролисала, усвојиће се Предлога Програма превенције и контроле туберкулозе, који ће подразумевати развој стручно-методолошких водича и смерница за дијагнотику и лечење свих облика туберкулозе, континуирану набавку антитуберкулотских лекова И и ИИ линије, обезбеђивање права на здравствено осигурање за особе са симптомима који могу указивати на туберкулозу… Извор: Телеграф