Правда

Уз већ постојеће санкције које, између осталог забрањују и ограничавају финансијске трансакције и трговину опремом и материјалима који могу бити искоришћени за војне намене, нове санкције предвиђају инспекције товара на севернокорејским трговачким бродовима, идентификацију и контролу пловила које носе стране заставе, а заправо припадају предузећима из те земље, те уводе ограничења за извоз руда, попут угља, гвожђа и злата, које су главни извозни артикли ДНРК. На црну листу којом се забрањује пословање с севернокорејским предузећима и органима стављено је 12 нових фирми и организација из те земље, као и трговачка представништва Пјонгјанга у Вијетнаму, Ирану и Сирији. Пакет санкција укључује и забрану извоза луксузне робе у Северну Кореју како би се отежао живот политичке елите у тој земљи, али и забрану продаје авионског горива, чиме се настоји ограничити активности севернокорејског ваздухопловства. Ефекат тих санкција, међутим, сасвим је јасно, зависиће пре свега од тога у којој мери ће их спроводити Народна Република Кина, која је убедљиво највећи спољни трговачки партнер Северне Кореје. Сматра се да више од три четвртине своје трговачке размене са иностранством Пјонгјанг обавља с дивовским суседом с друге стране реке Јалу. Економија Северне Кореје се, поред прихода остварених у трговини с Кином, за своје функционисање и развој готово у целости ослања и на робу и технологију коју увози из најмногољудније земље света. Нове санкције, међутим, указују скептични јужнокорејски медији, садрже клаузулу која оставља простор за њихово ескивирање, јер резолуција Уједињених Нација предвиђа да извоз руда из Северне Кореје може бити забрањен само у случају да постоји могућност да тако стечен приход буде употребљен за војни програм. Јужнокорејски аналитичари сматрају да ће Пјонгјанг једноставно преименовати или пререгистровати фирме које врше извоз тако да оне формално немају везе са огромном армијом те државе која, иначе, економски, технолошки и кадровски прожима све поре севернокорејског друштва. Новац зарађен од извоза, верују они, као и до сада, биће усмераван у руке армије. Та, из Сеула гледано, "рупа" у санкцијама, а из Пјонгјанга гледано, хумана опција, плод је двомесечних преговора САД и Кине и представља уступак Вашингтона, мотивисан жељом да се Кина укључи у доношење и спровођење нових санкција. Колико ће процена око тога да ли се приход од извоза руда користи у цивилне или војне сврхе бити важна говоре подаци кинеске владе који казују да је Северна Кореја у ту државу прошле године извезла близу 20 милиона тона угља и од тога приходовала милијарду долара. Северна Кореје је трећи највећи снабдевач Кине угљом, након Аустралије и Индонезије. Наследни режими у Пјонгјангу већ деценијама успевају да опстану у тешким ситуацијама, попут масовне глади и међународне немале изолације, али ако би се Пекинг у потпуности придружио Западу и његовим савезницима у стриктном спровођењу нових санкција, за које амерички званичници тврде да су теже од оних против Ирана, егзистенција много људи у Северној Кореји би била озбиљно угрожена, што би ту земљу могло и да политички снажно уздрма. Војнополитички коментатори у источној Азији сматрају да јачање нуклеарног и ракетног арсенала Северне Кореје не одговара Пекингу, не само због тога што оно омогућава већу политичку независност режима у Пјонгјангу од Кине, већ и зато што привлачи америчке војне ефективе у тај регион, те даје изговор Вашингтону за наоружавање својих савезника јужне Кореје и Јапана, што представља безбедносну претњу за Кину и отежава њене напоре да оствари војнополитички утицај на западни Пацифик. За Кину би нарочито штетан био развој ситуације у којем би се Јужна Кореја и Јапан наоружали нуклеарним оружјем да би парирали опасности која им прети из Северне Кореје. Зато у источној Азији преовладава уверење да је Пекинг искрено заинтересован за обуздавање севернокорејског нуклеарног и балистичког програма. Аналитичари у источној Азији, међутим, сматрају да упркос томе Пекинг неће снажно и доследно спроводити најновије санкције Северној Кореји, јер му друштвени хаос тој земљи и евентуални пад тамошњег режима из много разлога не би одговарао. Најпре, евентуална хуманитарна катастрофа могла би да изазове велике миграције и у североисточни део Кине, који није толико развијен колико јужне обалске провинције попут Гвангдонга, доведе више стотина хиљада, могуће и неколико милиона гладних људи. Даље, рушење режима у Пјонгјангу могло би доведе до уједињења Корејског полуострва под палицом владе у Сеулу и под патронатом Сједињених Америчких Држава, што би значило да Кина одједном мора да се суочи са присуством америчких трупа на својој копненој граници, недалеко од Пекинга. Севернокорејски нуклеарни и ракетни арсенал могао би тако да се нађе у рукама политичког блока који настоји да ограничи војнополитичку експанзију Пекинга у Западном Пацифику. Дугорочно гледано, уједињена Кореја би могла и да се развије у опасног технолошког и економског такмаца Кине. Такође, заоштравање прилика у Јужном кинеском мору и све отвореније сучељавање Кине са једне и САД и њених савезника са друге стране, стварају потребу да Кина одржи добре војнополитичке односе са својим јединим савезником у западном Пацифику, Сверном Корејом, упркос знатном незадољству које осећа према понашању режима Ким Џонг Уна. И док Пјонгјанг бесно реагује на увођење тешких санкција које сматра отвореним нападом на сопствени суверенитет, између осталог и испаљивањем пројектила са са своје обале, Пекинг је присиљен на тешко дипломатско и економско балансирање - он мора да нађе начин да филигрантски прецизним манипулисањем санкцијама или претњом санкција укроти, па можда чак и казни свог суседа, али да се истовремено и постара да он остане на ногама, способан да настави да игра улогу амортизера који САД и њене савезнике држи подаље од кинеске копнене границе и за себе везује битан део њихових војних ефектива у Тихом океану. Покушај да се оствари уравнотежен приступ проблему санкција, који ће послужити да ограничи амбиције режима у Пјонгјангу али и заштити Северну Кореју од урушавања, може се видети и у званичном ставу Кинеског министарства спољних послова по којем санкције треба да буду усмерене на нуклеарни и ракетни програм Северне Кореје, а не на њен народ.

Прочитајте још:Искрене намере или мазање очију: Пентагон на џихадисте шаље најјаче оружјеТАЈНИ ИЗВЕШТАЈ НАТО: Русија превазишла снаге Алијансе у Сирији!

Извор: РТС