Наиме, статистика каже да у Србији сваки други мушкарац има неки облик еректилне дисфункције, па би секси пилула сигурно донела неке гласове.
Међутим, док се српски политичари тога не досете, наставиће са дељењем пакета хране, јер је у Србији ипак далеко више гладних, затим са организовањем бесплатних лекарских прегледа и курсева језика или ће једноставно глас платити нечијим запослењем или новцем. Ништа од тога, нажалост, не недостаје ни у овој кампањи.
У замену за глас странке нуде и обећавају готово све. Осим што деле блокчиће и хемијске оловке, наочаре, слаткише, пакете хране, бесплатне лекарске прегледе и часове, у појединим општинама нуде и новац у виду једнократне социјалне помоћи, асфалтирање путева, организују одлазак на излете и фудбалске утакмице...
Зоран Стојиљковић, професор Факултета политичких наука и председник Одбора Агенције за борбу против корупције, каже да понуде које политичке партије нуде за глас говоре о јаду и сиромаштву, јер су људи спремни да за, како наводи, изборне џиџабиџе дају свој глас. Он подсећа да су зарад гласа обављани чак и хируршки захвати у просторијама домова културе.
- То губи неку врсту смисла у оном тренутку кад партије и партијско запошљавање постаје смисао живота. Али један број неодлучних бирача, који немају своју партијску или изборну идентификацију, партије желе да привуку и на такав начин. Тако се, рецимо, са најсиромашнијима тргује намирницама. Било је и других обећања, у зависности колико то гласова може да донесе. Својевремено су одговарајуће фирме давале фломастере којима су људи попуњавали изборне листиће, а сада се на изборном месту мобилним телефоном може сликати глас. Нажалост, то није нетипично само за Србију, него и за читав регион, а то говори о нивоу политичке културе и о размерама сиромаштва - каже Стојиљковић.
Упитан колико партије успеју да наплате своје гласове за производе или услуге којима подмићују бираче, Стојиљковић наглашава да нема никакве конкретне гаранције да ће неко ко је обећао глас на крају тако и гласати, али да ипак методе да се то провери доприносе томе, као и страх да ће можда неко сазнати да нисте испунили свој део дила.
- Наши људи више размишљају кад ставе новчаник у кесу и крену на пијацу или самопослугу, него кад иду на изборе, односно, имају јако мало знања о самом изборном процесу, и у таквом односу већа је вероватноћа да ће партије и успети да наплате глас - наводи он.
Стојиљковић наглашава да странке нису хуманитарна организације, као ни да изборни процес није хуманитарни концепт, и да партије треба да презентују програм и да омоће грађанима да се определе на основу тога.
- Агенција за борбу против корупције може на прописан начин да реагује и да се то санкционише. Већ смо подносили низ прекшајних пријава и велики број тих казни је наплаћен - упозорава Стојиљковић.
Слично тврди и Невен Цветићанин, научни сарадник у Институту друштвених наука. Он каже да дељење хране, лекарски прегледи и друге понуде током кампање имају утицај на потенцијалне бираче.
- Поготову на оне који живе у сиромашнијим срединама. Такав вид кампање није нетипичан. Демократија је скопчана с тим да се гласа за неки одређени интерес. Слично је у целом региону. Са друге стране, не постоје релевантна истраживања колико се гласача определи за странку која им је нешто поклонила током предизборне кампање. Може да се претпостави да је то нека врста неписаног уговора између једне и друге стране - објашњава он.
Упитан да ли политичари немају маште па сваке године деле једно те исто, он каже да они нуде све оно што је људима најпотребније за свакодневни живот и да не би било реално очекивати да ће ико од њих почети, у замену за глас, да поклања кабанице или дели књиге, на пример, Добрице Ћосића.
Извор: Ало
