Правда

То је за „Блиц“ практично потврдио и председник Хрватске бискупске конференције Желимир Пуљић, члан хрватске делегације која је недавно посетила папу Фрању. – Чланови мешовитог радног тела су именовани. Ускоро ће Света столица из својих редова поставити и председавајућег, па комисија може ускоро почети да ради. Задатак комисије није да расправља о светости кардинала Степинца, јер је то већ учинила Конгрегација за проглашење светим и блаженим. У нашем разговору с папом нисмо чули ништа о неким новим историјским подацима који би спречили проглашење светим блаженог Алојзија Степинца. Будући да није задатак комисије да расправља о светости кардинала Степинца, нема разлога да њен рад дуго траје. Не зна се тачан датум проглашења блаженог кардинала светим, али из разговора с папом Фрањом речено нам је да то не би требало дуго да траје и да се тај поступак не доводи у питање – рекао је Пуљић за наш лист. Како „Блиц“ сазнаје, комисија две цркве требало би први пут да се састане почетком маја, док би процес канонизације кардинала из времена НДХ требало да буде настављен током овог лета. Вођа делегације СПЦ, митрополит црногорско-приморски Амфилохије, потврдио је за “Блиц” да СПЦ не може да заустави канонизацију Степинца. – Ватикан има право на канонизацију, а рад комисије треба да послужи да се улога Степинца сагледа шире и да се о његовим поступцима пре, за време и након Другог светског рата према људима православне вере каже истина. Ако се и након тога Степинац канонизује, то ће имати негативног одјека у православној јавности. Оно што је битно у целом поступку, то је благодарски предлог папе Фрање за истинским и правим дијалогом који је једини начин да се успоставе бољи односи две цркве – казао је Амфилохије, уз напомену да СПЦ није добила писану одлуку о саставу католичког дела комисије. Да ће Степинац сасвим сигурно постати светац нашем листу је незванично потврђено и из више извора блиских двема црквама. – Постоји велики притисак католичке јавности која сматра да СПЦ треба да се саслуша, али не и да одлучује кога ће Света столица канонизовати. Зато укрштање аргумената чланова комисије о лику и делу Алојзија Степинца има необавезујућу форму за Ватикан – тврди извор близак Католичкој цркви. Чињенице – Ко је био Степинац Алојзије Степинац рођен је 1898. у Крашићима, где је 10. фебруара 1960. и умро. Био је загребачки надбискуп и кардинал, а Католичка црква га је 1998. прогласила блажеником и поред тога што је 1946. осуђен на казну затвора од 16 година са присилним радом и губљење политичких и грађанских права у трајању од три године. Казну затвора издржавао је у Лепоглави до децембра 1951, када је пуштен у кућни притвор због лошег здравља. Извор: Блиц