Приближава се Васкрс, а са њим и фарбање јаја. Боје које се продају на местима ван инспекцијске контроле могу бити пуне тешких метала опасних по здравље човека. То су најчешће олово, кадмијум, жива и арсен. Стручњаци упозоравају да се искључиво купују фарбе са ознаком од Е 100 до Е 180.

Најопасније су анилинске боје које су знатно јефтиније од прехрамбених, а најчешће се продају на пијацама и тротоарима на импровизованим тезгама. 

- Сви производи, па и боја за јаја користе се само на начин како је прописно на амбалажи. Дакле, нико не гарантује за здравље некога ко прогута прах боје, већ се гарантује да је боја нетоксична у смислу да ако део боје прође кроз љуску и тај мали део боје се прогута односно поједе, да не долази до оштећења здравља - објашњава Стеван Благојевић, директор Института за општу и физичку хемију.

Како каже, најбитније је користити боје које имају ознаку Е, дакле које су класификоване као адитиви за храну и налазе се на позитивној листи адитива, која је регулисана законом. Јер боја која није на поменутој листи није предвиђена за бојење хране!

- Што се тиче садржаја тешких метала у бојама, ту постоје два аспекта. Први је уобичајен случај за то што се каже "продаја на дивље", а односи се на следеће: права прехрамбена боја има релативно високу цену јер је свака сировина намењена прехрамбеној индустрији додатно пречишћена и зато и има класификацију Е (100-180). Зато продавци жељни зараде купују сировине техничког квалитета, дакле не прехрамбеног, у коме су стандарди чистоће много нижи, па је и цена наравно нижа. То су пигменти за боје које се користе у хемијској индустрији за, рецимо, боје за зидове и слично и оне саме по себи нису толико чисте као прехрамбене. Иако имају исти састав, оне се разликују у садржају микрокомпоненти, у које спадају и тешки метали, а најчешће су у питању олово, кадмијум, жива и арсен. Дакле, ради се о класичном неодговорном и бахатом понашању које има за циљ ситно богаћење појединаца у том смислу што се купи индустријска хемикалија на велико и препакује у мање кесице (5 грама) и фалсификује се декларација, напише се боја за јаја иако је купљена техничка боја, а не прехрамбена и још на све то се не плаћа порез јер се продаје на црно - објашњава професор Благојевић.

Други, знатно ређи случај, који је на нивоу теорије, јесте да се користе метални пигменти за бојење.

- То је апсолутно неприхватљиво и заиста токсично. Међутим, овај случај је тешко реалан јер се метални пигменти годинама не користе и практично се и не могу купити. Савет купцима је да пазаре боје у провереним радњама. Све што је много ниже цене од очекиване вероватно потиче од индустријских пигмената - закључује саговорник.

И нутрициониста Јована Срејић такође упозорава да многе вештачке боје нису безбедне по здравље човека, нарочито ако продру у унутрашњост јајета.

- Дефинитивно би требало избегавати вештачке боје, чији је потпуни састав често непознат. Због безбедности је најбоље не конзумирати јаја која су током фарбања вештачким бојама пукла, па је боја ушла у унутрашњост - каже саговорница и додаје да је најбоље да се користе природне боје.

- Природним бојама називају се боје настале као производ биљних пигмената (хлорофила, каротеноида, ксантофила, флавоноида, беталаина...). Боје је могуће изоловати различитим поступцима екстракције, при чему се најчешће добијају црвена, плава, љубичаста, зелена, жута и смеђа боја, али и њихове међусобне нијансе.

Када на кесици боје за јаја угледате ознаку Е, то значи да је она класификована као адитив за храну и налази се на позитивној листи адитива, која је регулисана законом. Прехрамбене боје су у Е систему добиле бројеве од Е 100 до Е 180. 

Извор: Заштитник потрошача, Информер