Живот на речним крузерима често изгледа као идеалан, међутим оно што се не зна је и да иза те идиле стоји изузетно тежак рад.

“Главна разлика између морских и речних крузера је рад на истима. И док око 200 конобара услужује госте на прекоокеанским бородовима, на речним их је само 5-6. То значи, ако се један разболи други морају више да раде. На речним крузерима мора да се ради озбиљно и само професионалци могу да издрже тај ритам. То се одмах види у првим данима, јер они који мисле да је ово лак посао, брзо се враћају кући”, каже Иван Лештанин, правни заступник Сафе Цруисе компаније која запошљава и наше држављане на речним крузерима.

Потражња за овим послом је прилично велика.

“Ми запошљавамо око 20-30 наших људи месечно. Највише конобара и кувара који зарађују између 1.000 и 2500 евра сваки месец, плус бакшиш. Они имају и своје кабине са прозором и бесплатним интернетом, за разлику од прекоокеанских крузера”, додаје он.

Сезона речних крстарења траје од марта до новембра, а стандардна рута је Рајна-Мајна-Дунав. Лештанин каже да је у овом послу знање немачког и енглеског језика представља предност.

Да је овај посао заиста примамљив за младе људе, доказује и Игор О. (26) који ће се ускоро отиснути на један од речних бродова где ће радити као заменик главног кувара.

“Речено ми је да ћу радити око 10 сати, с тим што ћу имати слободне дане да изађем са брода када је усидрен и, наравно, годишњи одмор. Тежина посла зависи и од позиције у кухињи, најнижа је да переш судове, а највиша шеф кухиње. Када си главни у кухињи, то је свакако највећи стрес и притисак јер мораш да организујеш све. Плата за највишу функцију је око 2.400 евра, плус бонуси, док је најнижа плата у кухињи 850 евра плус бакшиш од око 400-500 евра”, објашњава Игор.

Млади кувар такође дели мишљење да је лакше радити на речном крузеру, него на прекоокеанском, јер се, пре свега, зарађује више, а бољи су и услови.

“Бакшиш је такође већи, а с обзиром на то да се путује Рајна-Мајна-Дунав, у Београду сам сваких недељу до месец дана. Мањи је обим посла, а и плата је јако слична. Када бих се одлучио за прекоокеански брод, морао бих да платим карту и пут за долазак до саме луке где је усидрен, док би ми такође требало и лекарско уверење, што није непходно за речне бродове".

Иван објашњава и да је процедура за добијање посла изузетно једноставна, те да већ кроз неколико дана знате да ли сте добили посао.

“Постоји неколико начина да се ступи у контакт са компанијама које запошљавају људе на речним бродовима, а данас чак можете и преко Вибера да договорите посао. Често се раде интервјуи преко камере, а по завршетку вам пошаљу сву потребну документацију, као и писмо са којим идеш у амбасаду по визу. Затим следи потписивање уговора и одлазак у земљу где је брод усидрен, а све трошкове пута плаћа компанија”, закључује он. Извор: Б92