Од почетне замисли, прошле године, тај пројекат којим би се удвостручио обим гаса који Русиија испоручује Немачкој, изазвао је снажне реакције, констатује Ројтерс.
Европска унија трећину свог гаса набавља од руског Газпрома. То питање покренуто је ове недеље у Вашингтону, на састанку енергетског савета САД-ЕУ, тела успостављеног 2009. године, након гасне кризе када је Русије пресекла испоруке гаса Украјини, што се одразило и на друге европске земље.
"Наша приврженост енергетској безбедности у Европи у директној је вези са нашом бригом за националну безбедност", рекао је Хокстин на телеконференцији. "САД су дубоко забринуте због гасовода који би угрозио економску одрживост Украјине", рекао је он и додао да би то "продубило јаз између Истока и Запада".
Конзорцијум "Северни ток 2", у коме су Газпром, Еон, Винтершал, Шел, ОМВ и Енги, истиче да је тај пројекат у потпуности комерцијалан и да је руски гас јефтинији од течног природног гаса који би, на пример Американци, могли да испоруче. Хокстин, међутим, одбацује тај аргумент и тврди да за Европу нема економске логике да "удвостручи физичку инфраструктуру која није доступна новим тржиштима".
"Постоје огромне количине гаса који ће у наредних пет година на тржиште стићи из Аустралије и САД", рекао је он. Ројтерс указује да аналитичари постављају питање колико ће тог гаса стићи у Европу, пре него у Азију, где је потражња у порасту и гас ће вероватно поскупети. Према Газпрому, "Северни ток 2" треба да буде завршен до краја 2019. године.
Извор: Танјуг
