Славко Алексић је српски народни гуслар, који је освајао прва места на такмичењима у тадашњој Југославији. Гуслама је пришао "захваљујући величини епске поезије", која га је иницирала да почне да се бави гусларством. Сматра да људи данас имају погрешан став о овим народним уметницима: "Обично мисле људи за нас данас да смо ми гуслари примитивни. Сваки мало јачи гуслар зна пет до десет хиљада стихова напамет, што је велика ствар. Он да то не зна, не би могао бити гуслар". Батрић Јокановић је председник гусларског друштва "Бајо Пивљанин". Један је од познатијих народних гуслара у нашој земљи. У академском делу програма Витез Феста, ова два народна уметника говорила су о значају гусларства и епске поезије за српски народ и очување традије.
♪ Када се родила љубав према епској поезији? Алексић: То је од малих ногу. Ја сам рођен у тим крајевима где су се уз лампу читале епске песме и песмарице. Имали смо једну једину књигу – "Песмарица Вукова", у којој је било више историје него поезије. Нама су косовски јунаци били као чељад. Једноставно ти јунаци никад нису умрли за нас. Али наша омладина не зна довољно о њима и о нашој епској поезији и историји уопште.
♪ Због чега омладина није заинтересована за епску поезију и гусларство? Алексић: Не волети – то могу да схватим, али не ценити, то не могу. Мислим да они сматрају да је то нешто примитивно, архаично и заостало.
Јокановић: То је највише због друштвених мрежа.
♪ Мислите ли да постоји проблем у образовном систему који управо ствара такву представу о гусларству и епици?
Алексић: Добро сте то рекли, то је једна истина. Ја сам по професији био прво учитељ, па сам касније постао професор, и знам да се у читанкама нашла једна или две песме и то фрагменти из њих. Обично је у питању Стари Вујадин, а испод те песме више непознатих речи, него да је енглеским писано или неким другим језиком. То значи да ми те наше речи губимо. Изгубити реч, изгубити језик значи изгубити себе, то је лепо Немања рекао. Најлепше речи су наше речи у епској песми. Музика уз гусле није музика, оне служе гуслару да прилагоди мало глас гуслама, а оне су један небески инструмент. Што би рекао Ристић, наш композитор: "Гусле су инструмент најближи људском гласу". Јокановић: Да, образовни систем јесте заказао. Требало би у свакој школи да буде предавање о гуслама и епској поезији, која треба да буде што више заступљена у читанкама.
♪ Где можемо данас чути гусле уживо? Алексић: У Београду има доста гусларских друштава. Нпр. једно од њих је гусларско друштво "Бајо Пивљанин" или "Вук Караџић" или "Топлица Милан"... У Београду има четрнаест друштава.
Јокановић: Наше друштво нпр. прави свој годишњи концерт у Руском дому 20. маја. Ту ће учествовати наши познати гуслари, академик Матија Бећковић, Невена Павловић, оперска певачица и многи други.
♪ Колико се положај жена променио од средњег века, који је описан у епским песмама, до данас?
Алексић: Ми покушавамо у последње време да дамо приоритет женама. Ја сам један од тих који сматра да би требало и више. Као што каже наш народ: "Не стоји кућа на земљи, него на жени". То је жива истина! Жене рађају. Никада не би било ратова да питамо жене. То је сасвим друга душа. Мушкарци су другачији. За жене се може рећи да су деведесет посто моралније од мушкараца, то им је у природи. Ја сам написао неколико књига о женама у епским песмама. То је врло захвална тема. Деведест посто су у питању жене као позитивни ликови, иако је било и негативних наравно. Истина да ја у своју књигу нисам уносио те негативне женске ликове, него само позитивне, као Мајку Јевросиму или Косовку девојку..
♪ Наш народ данас највише повезује гусле са црногорским народом, а мање са српским, због чега људи имају ту представу?
Алексић: Гусле су старе око четири хиљаде година. У Старом завету се спомињу гусле. Једна професорка са факултета је рекла да је у питању само лош превод Вука Караџића. Најбитније је како су гусле дошле на наше тло. Нису гусле црногорске. То се мисли, јер се тамо највише гусла у брдима. Оне су српски инструмент као фрула. Бећировић каже: "Неђе Србин сакривен у гори, страшно чудо измисли и створи, научи га сила са небеса, јаворово дрво те отеса...".
Јокановић: Шта је црногорски народ? То је српски народ који није хтео да плаћа порезе и даначи Турчину и отишао је у брда. Они су бежали испред зулума и скрасили се у оним кршима и брдима. Тако су оџали српство и културу. Сам Немања је кад је напуштао трон рекао: "Децо, чувајте језик, јер непријатељ може освојити градове и државу, а све док се чује језик српског народа, није је освојио". Гусле су биле усмена књижевност која је сачувала српски језик. Извор: Правда/Катарина Томановић
