Slavko Aleksić je srpski narodni guslar, koji je osvajao prva mesta na takmičenjima u tadašnjoj Jugoslaviji. Guslama je prišao "zahvaljujući veličini epske poezije", koja ga je inicirala da počne da se bavi guslarstvom. Smatra da ljudi danas imaju pogrešan stav o ovim narodnim umetnicima: "Obično misle ljudi za nas danas da smo mi guslari primitivni. Svaki malo jači guslar zna pet do deset hiljada stihova napamet, što je velika stvar. On da to ne zna, ne bi mogao biti guslar". Batrić Jokanović je predsednik guslarskog društva "Bajo Pivljanin". Jedan je od poznatijih narodnih guslara u našoj zemlji. U akademskom delu programa Vitez Festa, ova dva narodna umetnika govorila su o značaju guslarstva i epske poezije za srpski narod i očuvanje tradije.
♪ Kada se rodila ljubav prema epskoj poeziji? Aleksić: To je od malih nogu. Ja sam rođen u tim krajevima gde su se uz lampu čitale epske pesme i pesmarice. Imali smo jednu jedinu knjigu – "Pesmarica Vukova", u kojoj je bilo više istorije nego poezije. Nama su kosovski junaci bili kao čeljad. Jednostavno ti junaci nikad nisu umrli za nas. Ali naša omladina ne zna dovoljno o njima i o našoj epskoj poeziji i istoriji uopšte.
♪ Zbog čega omladina nije zainteresovana za epsku poeziju i guslarstvo? Aleksić: Ne voleti – to mogu da shvatim, ali ne ceniti, to ne mogu. Mislim da oni smatraju da je to nešto primitivno, arhaično i zaostalo.
Jokanović: To je najviše zbog društvenih mreža.
♪ Mislite li da postoji problem u obrazovnom sistemu koji upravo stvara takvu predstavu o guslarstvu i epici?
Aleksić: Dobro ste to rekli, to je jedna istina. Ja sam po profesiji bio prvo učitelj, pa sam kasnije postao profesor, i znam da se u čitankama našla jedna ili dve pesme i to fragmenti iz njih. Obično je u pitanju Stari Vujadin, a ispod te pesme više nepoznatih reči, nego da je engleskim pisano ili nekim drugim jezikom. To znači da mi te naše reči gubimo. Izgubiti reč, izgubiti jezik znači izgubiti sebe, to je lepo Nemanja rekao. Najlepše reči su naše reči u epskoj pesmi. Muzika uz gusle nije muzika, one služe guslaru da prilagodi malo glas guslama, a one su jedan nebeski instrument. Što bi rekao Ristić, naš kompozitor: "Gusle su instrument najbliži ljudskom glasu". Jokanović: Da, obrazovni sistem jeste zakazao. Trebalo bi u svakoj školi da bude predavanje o guslama i epskoj poeziji, koja treba da bude što više zastupljena u čitankama.
♪ Gde možemo danas čuti gusle uživo? Aleksić: U Beogradu ima dosta guslarskih društava. Npr. jedno od njih je guslarsko društvo "Bajo Pivljanin" ili "Vuk Karadžić" ili "Toplica Milan"... U Beogradu ima četrnaest društava.
Jokanović: Naše društvo npr. pravi svoj godišnji koncert u Ruskom domu 20. maja. Tu će učestvovati naši poznati guslari, akademik Matija Bećković, Nevena Pavlović, operska pevačica i mnogi drugi.
♪ Koliko se položaj žena promenio od srednjeg veka, koji je opisan u epskim pesmama, do danas?
Aleksić: Mi pokušavamo u poslednje vreme da damo prioritet ženama. Ja sam jedan od tih koji smatra da bi trebalo i više. Kao što kaže naš narod: "Ne stoji kuća na zemlji, nego na ženi". To je živa istina! Žene rađaju. Nikada ne bi bilo ratova da pitamo žene. To je sasvim druga duša. Muškarci su drugačiji. Za žene se može reći da su devedeset posto moralnije od muškaraca, to im je u prirodi. Ja sam napisao nekoliko knjiga o ženama u epskim pesmama. To je vrlo zahvalna tema. Devedest posto su u pitanju žene kao pozitivni likovi, iako je bilo i negativnih naravno. Istina da ja u svoju knjigu nisam unosio te negativne ženske likove, nego samo pozitivne, kao Majku Jevrosimu ili Kosovku devojku..
♪ Naš narod danas najviše povezuje gusle sa crnogorskim narodom, a manje sa srpskim, zbog čega ljudi imaju tu predstavu?
Aleksić: Gusle su stare oko četiri hiljade godina. U Starom zavetu se spominju gusle. Jedna profesorka sa fakulteta je rekla da je u pitanju samo loš prevod Vuka Karadžića. Najbitnije je kako su gusle došle na naše tlo. Nisu gusle crnogorske. To se misli, jer se tamo najviše gusla u brdima. One su srpski instrument kao frula. Bećirović kaže: "Neđe Srbin sakriven u gori, strašno čudo izmisli i stvori, nauči ga sila sa nebesa, javorovo drvo te otesa...".
Jokanović: Šta je crnogorski narod? To je srpski narod koji nije hteo da plaća poreze i danači Turčinu i otišao je u brda. Oni su bežali ispred zuluma i skrasili se u onim kršima i brdima. Tako su odžali srpstvo i kulturu. Sam Nemanja je kad je napuštao tron rekao: "Deco, čuvajte jezik, jer neprijatelj može osvojiti gradove i državu, a sve dok se čuje jezik srpskog naroda, nije je osvojio". Gusle su bile usmena književnost koja je sačuvala srpski jezik. Izvor: Pravda/Katarina Tomanović
