И други британски медији тврде да су суседне земље, које су примиле милионе избеглица, потврдиле епидемију лаишманијазе. У Либану је у претходних 12 година забележено 6 случајева обољења, а сада је пријављено 1.033 случаја. Више стотина пацијената са том дијагнозом се тренутно налази у Јордану и Турској. Стручњаци упозоравају да се болест, са доласком миграната, шири чак и на државе јужне Европе.
Не треба стварати панику, јер случајева те тропске болести, која се преноси уједом инсекта мањег од комарца, пешчане муве, било је и у Србији, каже за Спутњик епидемиолог Градског завода за јавно здравље Биљана Беговић Вуксановић.
„У последњих 10 година је пракса да забележимо једна случај годишње. Људи се заразе на путовању, чак и забораве ту могућност, јер инкубација дуго траје. Терапија постоји и то је најважније. Резервоар инфекције најчешће су пси и глодари, инсект се инфицира сишући њихову крв, па се дешава и да човек уђе у тај ланац“, каже Беговић Вуксановић.
Она додаје да је лаишманијаза карактеристична за пределе са тропском и суптропском климом, има је у централној Азији, Африци, централној и јужној Америци, али и да би инсект вероватно могао да преживи у Македонији и Црној Гори.
„Kада заражена мушица убоде човека болест се најчешће јавља у форми кожне лаишманијазе, али може да се прошири и на слузокожу, најчешће носа и горњег дела ждрела. Манифестује се чворићима на кожи који могу бити појединачни, а могу и да се претворе у чир. Понекад могу и спонтано да зарасту, мада је увек боље да се примени терапија, него да рана спонтано зараста, јер су тада људи дуже заразни, могу и до две године да буду заразни“, каже Беговић Вуксановић.
Доктор медицинских наука и епидемиолог из Москве Владислав Жемчугов такође каже да не треба паничити, јер се свет одавно изборио са том болешћу, али да би промена климе могла да утиче на њену мутацију.
„Важно је нагласити да се та болест не преноси директно са човека на човека. Не мислим да ће долазак заражених из ратних зона проузроковати ширење те болести у Европи. Као прво, европска клима се разликује од блискоисточне, тако да се неће формирати жариште обољења. Али увек треба имати у виду да постоји тенденција ка климатским променама и повећању просечне температуре, што би, теоријски гледано, могло довести до формирања жаришта обољења и у Европи. Важно је да сви мигранти прођу лекарски преглед и мислим да за европски здравствени систем то није некакав проблем“, каже Жемчугов.
Светска здравствена организација је саопштила да лаишманијаза спада у „занемарене“ тропске болести. Пре рата је држана под контролом сузбијањем пешчаних инсеката, али да је од почетка рата потпуно запостављена, при чему су ратни услови идеални за њено ширење.
Епидемиолог Владислав Жемчугов додаје да у тим условима треба бити опрезан, јер се болест јавља и у тежем облику.
„Лишманијаза је веома опасна болест, посебно што се тиче вицералне форме, када се гнојна запаљења појављују на трбушним органима, болесник умире. Мислим да просечни европски становник нема разлога за бригу, али европске здравствене институције би требало да буду свесне могућих ризика и да предузму све неопходне мере како би на време установили евентуалне случајеве обољења код избеглица“, каже Жемчугов.
У Београдском заводу за јавно здравље истичу да је увек лакше деловати превентивно, те да не би било лоше да ветеринарске службе уведу бољи надзор паса, као и да би требало озбиљно порадити на уништавању комараца, јер би у том случају била уништена и залутала пешчана мушица.
Извор: rs.sputniknews.com
