Правда

Пише: Драгомир Анђелковић Ради се о томе да западњаци и даље Русију, а не Кину – без обзира на економску и све већу војно-политичку моћ друге силе – доживљавају као примарног конкурента. Тако је из неколико разлога. Запад је много тешње економски испреплетен са Кином него са Русијом. Кина је велика фабрика за многе западне корпорације а с друге стране Кинези су постали највећи улагачи у обвезнице и још много другог у САД и неким другим земљама тзв. евроатлантског круга. Друго, Кина је још далеко од стратешког војног паритета са Западом док га руски нуклеарни потенцијал застрашује. Коначно, у свему постоји и историјски фактор. Русија је наследница СССР-а. Многима на Западу се и даље привиђају силуете те суперсиле, која је једина од када је он стекао глобалну доминацију, њу угрозила! Толико о глобалним параметрима којима се руководи Запад у вези са ставом према нама, Русији и Кини. Што се регионалних тиче, он нас види као блиске Русији у етничком и верском погледу. Плаши га упућеност која из тога произлази, као и чињеница да се налазимо у зони, иако широј, руског интензивнијег деловања. Русија је за сада много више код нас него Кина. Од сфере меке моћи па чак, у овом тренутку, и реализованих економских пројеката. Да и не говорим о српско-руским везама у домену одбране Косова и Метохије и државности Републике Српске. Без Русије наше позиције и у РС, и на КиМ-у, биле би много горе. Кина нам је искрени пријатељ у вези са одбраном тих и других виталних националних интереса али њени домети још нису толики да би за нас била фактор подршке као Русија. Из свега реченог неко би могао да изведе закључак да претерујемо када причамо о историјском карактеру тек окончане посете Си Ђинпинга, те потенцијалима који за нас из ње произлазе. Није тако. Кина уистину може да постане кључни чинилац на плану инвестирања у Србију, односно нашег привредног опоравка. Такође, и геополитички гледано, повезивање са Кином ће знатно подићи тежину Србије. Другачије би стајале ствари када бисмо, као што неки на Западу то ирационално желе, Русију трампили за Кину. Другим речима, када би – да би се некоме у Бриселу или Вашингтону додворили – занемарили односе са Москвом а Пекинг почели да третирамо као стратешког партнера ван евроатлантског круга који је довољан да наша спољна политика и даље буде избалансирана. Но, тако нешто се неће десити. Уосталом, ни Пекинг то не жели. Ароганција Запада је довела до суштинског приближавања Русије и Кине. Те земље су данас савезнице, без обзира на то што се Кина – због свог менталитета, рада на дуги рок али и огромне међусобне економске зависности са Западом – много уздржаније понаша како би избегла већу конфронтацију са САД. А када се ради о Србији, руска позиција код нас може само да буде појачана растом кинеског економског и другог присуства. С друге стране, наше специфичне везе са Русијом, односно неутралан статус, и Кини уливају додатне симпатије и пружају сигурност. Кина схвата да је за њу Русија амортизер који спречава да се пре него што довољно војно ојача, нађе под већим притиском Запада. Опет, Москва разуме да јој је неопходна одмерена али снажна економска и политичка потпора Пекинга, да би се одупрла изазовима са којима је сада суочена. То све се прелама и код нас, те чини руске и кинске интересе компатибилним. На страну и многи конкретни привредни пројекти, о којима ће се ускоро више причати, које ће у Србији заједнички реализовати Руси и Кинези. Сада у светлу свега реченог, да се вратимо на констатацију да продубљивање наших веза са Кином позитивно утиче на везе са Бриселом. Слажем се са тим али из другог разлога од онога који виде у ЕУ. Као што сам рекао, они се надају да ће Кина за нас постати геополитичка замена за Русију. Илузија! Напротив, уз помоћ Кине, ако она уистину код нас брзо оствари најављени продор, постаћемо много заштићенији од антируских притисака ЕУ. Нико са те стране неће рескирати да угрози пословни амбијент Србије и тако угрози Кинезе. Велика економска умреженост Европљана и Американаца са Кинезима подиже осетљивост на ризике и штете које произлазе из већих турбуленција тамо где су присутни интереси водећих сила из тог друштва. Кинези код нас долазе да послују и не делују против Запада те му не дају никакав, а камоли велики директан повод, због кога би се он одлучио да провоцира свађу са Кином. Лепота читаве ствари за нас је то што ће тако посредно Кина онемогућити да нас Запад ломи како би се одрекли Русије! Тиме би, стварајући проблеме Србији, радио и против Кинеза који се код нас позиционирају, што неће учинити, а ми добијамо шири простор да уз активну подршку Русије штитимо своје виталне националне интересе. Извор: Вечерње новости