Његово отворено писмо преносимо у целини:
"Политика је увијек била кључни израз српске социјалне арене. И када је била слободна и када је тога мањкало! У два наврата „Политику” је уређивала Љиљана Смајловић и тада је овај лист доживљавао ренесансу. Због тога што је то био тријумф тврдоглаве принципијелности којом је успјевала да надвлада зловољу и наказност времена у којем живимо. Не знам како је успјела, али знам да је „Политику” успјела да приближи идеалима западног новинарства који је оличен у „Њујорк тајмсу” и „Гардијану”, а није дозволила да јој амбасадори великих сила с којима се дружила уплићу прсте у питања наше слободе. Грозила се некрофилне уређивачке политике, профитабилних новина у Србији гдје мртви играју главну улогу, а трудноћа фолк пјевачице може да се развлачи из броја у број док не постигне максимум који превазилази надреалност трудница из Ковачевићевих трагикомедија!
Зашто послије успјешне три године Љиља Смајловић даје оставку?! Да ли менаџери које она криви за свој одлазак из „Политике” представљају симбол свих наших тараба, видљивих и невидљивих, али непрескочивих? Оних који како каже неће да новинару додјеле дневницу када она обезбједи ексклузивни интервју с Хорхеом Мухиком. Можемо само да замислимо колико је сличних подметања ногу до сада преживјела!
Истина о данашњој „Политици” не смије да постане сјећање. Видљиво је данас, као никада раније, да је „Политика” била истовремено у служби слободе али и државе. Све кључне државне моменте протекле три године „Политика” није минирала, али је стварала критичку дистанцу коју намеће слободна мисао. Нигдје се и никада на страницама неког листа на Балкану нису трошиле енергије различитих политичких групација, нити су неке новине своје ступце отвориле љутим противницима и наизглед непомирљивим разликама! Сви смо писали а држава је имала директну корист што се напетост од тих супротстављених идеја управо ослобађала на страницама „Политике”. Тиме је чинила услугу Држави пошто је слободу третирала као заједнички интерес народа и политике.
Ако Љиља Смајловић не буде уредник „Политике”, онда смо џаба кречили! Или је то био само трен у коме најстарији лист на Балкану није имао власника па је захваљујући томе могла Љиљана Смајловић да нам приушти слободу. Читали смо „Политику” и поредили је с најзначајнијим новинарским дометима западног новинарства! Ако би Љиља Смајловић напустила „Политику” отворило би се питање зашто је макнут њен претходник!? Видјели су они који треба да виде како се показао у кључном моменту у другој улози. У тешким тренуцима се види ко је јунак а ко ексцентрични полтрон и колико мудар уредник може у бурним временима да буде од помоћи нашој ствари. А наша ствар заснована је на држави, принципима али и слободи!"
Извор: Политика
