Он је, након састанка поводом нових мера државе у борби против насиља у породици и друштву рекао да је за кривична дела силовања, обљубе са немоћним лицем, обљубе са дететом, 2009. нарочито уведена апсолутна забрана ублажавања казне.
„Дакле, да не можете да изрекнете казну блажу од законског минимума, а ми овде имамо ситуацију да је у пресудама донетим 2014. и 2015. да су изрицане казне испод законског минимума. Не могу да дам себи за право да на основу овога изрекнем коначну оцену, али очигледно је да нешто није у реду, ако имате извршено дело, утврдили сте кривицу оптуженог лица, потврдили сте је судском пресудом, а изрекли сте казну испод законског минимума”, рекао је министар правде.
Истиче да нешто ту „очигледно није у реду” и да ће се додатном анализом утврдити о чему се ради, док каже да није тачно да Србија има једну од строжијих казнених политика.
„Једно је казнена политика, а друго је теорија, где имамо прописане распоне од минималне до максималне казне. Наши судови и то је нешто што је познато, по чему је Србија упечатљива у региону, имају благу казнену политику за одређену врсту кривичних дела. Ако имате условну осуду за силовање, пазите, условну осуду, лице за које је утврђено да је некога силовало, добија условну осуду, он ће само ако поново учини дело отићи иза решетака”, истакао је Селаковић.
Међутим, додаје, да, будући да се прати и анализира казнена политика наших судова, она је у претходних неколико година, нарочито 2015- пооштрена.
„Наше судије су се одважиле да изричу строге казне. За кривично дело силовања, први пут смо 2015. имали више изречених казни изнад законског минимума. 2014. имали смо највећи број казни за кривично дело силовања од године до три године. Први пут 2015- 3-5 година, и први пут изрицане више казне у распону од 10 до 20 година, а то је прилично оштро поступање судова. 25 виших судова у Србији има, различито спроводе и то је кључ онога о чему говоримо- о неуједначеној судској пракси”, подвукао је министар.
Истиче да је „некоме је пре седам година пало на памет да направи четири апелациона суда”,који имају потпуно различиту судску праксу и где поступају као у четири различите државе.
„И онда имамо једно на подручју нишке, друго новосадске, треће београдске и четврто крагујевачке апелације. Србија је земља са нешто више од седам милиона становника, а има четири апелациона суда, плаћа четири судске управе и има различиту судску праксу, Калифоринија има више од 80 милиона становника, а један апелациони суд и то је нешто што мора да се промени”, рекао је Селаковић.
Извор: Танјуг