Правда

То такође укључује недавно обећање Кине о пружању хуманитарне помоћи сиријском народу, и војну подршку сиријским владиним трупама у њиховој борби за успостављање реда широм земље.

Руско министарство одбране је у уторак потврдило да Москва користи базу у западном Ирану за ваздушне нападе у Сирији. У саопштењу се наводи да су из базе у Хамедану полетели бомбардери дугог домета Тупољев-22М3 и јуришни ловци Сухој-34, и да су погођени су циљеви у Алепу, Идлибу и покрајини Деир ел-зор.

Прошле недеље, Русија је од Ирана и Ирака затражила дозволу да руске крстареће ракете лете кроз њихов ваздушни простор ради напада на терористичке мете у Сирији. Треба напоменути да је Москва већ користила Ту-22мс током операција у Сирији, али су они полетали из базе на југу Русије. Њихово распоређивање западно од Техерана, омогућава краће и чешће мисије, и штеди гориво и време. То је додатно јачање руско-иранског савеза, у време испоруке система противваздушне одбране С-300 Ирану, као део уговора вредног 800 милиона потписаног 2007. године.

Поред тога, Кина је саопштила да жели ближе војне везе са Сиријом. "Кинеска и сиријска војска имају традиционално пријатељске односе, а кинеска војска је спремна да ту сарадњу ојача", пренели су медији изјаву Гуан Јуфеија, директора Канцеларије за међународну војну сарадњу кинеске Централне војне комисије, који је у чевртак посетио Дамаск. Стране су такође разговарале о обуци особља и "постигле споразум" да кинеска војска пружа хуманитарну помоћ

Гуан Јуфеи се у Дамаску састано и са једним руским генералом. Занимљиво је да је, упитан на чијој је страни Кина у сиријском сукобу, на конференцији за новинаре Гуан отворено рекао: "Не на америчкој".

Могући мотив за уплитање Кине у сукоб су ујгурски милитанати, који се у Сирији боре заједно са другим милитантним групама.  У прошлости је Пекинг остављао другим чланицама Савета безбедности да воде блискоисточну политику, осигуравајући за себе редовну испоруку енергената. У последње време међутим, приметно је јаче уплитање Кине.

Аустријски лист Ди Пресе у својој анализи наводи да свет игнорише симболички значај јачање сарадње Москве и Техерана у Сирији. Аустријски новинари напомињу да је Москва је јасно ставила до знања да ће имати јаку војно присуство у региону, што Вашингтону даје разлог за велику главобољу.

На трагу још једне рунде анти-руске хистерије, амерички магазин Тајм је пронашао нову "осовину зла" на Блиском истоку: савез Сирија, Иран и Русија. Тајм наводи да је покретањем напада из ваздухопловне базе Хамадан у Ирану Русија прешла два гео-политичка прага: први пут од револуције 1979. Иран је некој страној сили дозволио да користи једну од његових база за напад, а први пут у сиријском рату Русија је искористила трећу страну за нападе, (осим Сирије и саме Русије).

Важно је навести чињеницу да отварање базе Хамадан за Русе има озбиљне геополитичке последице. То значи да Техеран отворено улази у борбу против ИСИС и то мења целу оперативну и стратешку ситуацију на Блиском истоку.

Анкара је такође мења став о овом питању након Ердоганове посете Петрограду, јер је Турска коначно почела контролу турско-сиријске границе, заустављајући нове испоруке оружја и муниције џихадистима.

Посета турског председника Реџепа Ердогана Петрограду 9. августа и изненадни једнодневни излет иранског министра спољних послова Мохамада Џавада Зарифа Турској 12. августа снажно указују на велике промене на Блиском истоку. Зариф је током конференције за новинаре поздравио побољшање односа Русије и Турске и рекао да је Иран спреман да по том питаљу сарађује и са Турском и Сиријом.

Коментаришући руско-турско ресетовање и Зарифове разговоре у ирански лист Техеран тајмс, који одражава званично мишљење, наводи: "Како се Анкара помера према Ирану и Русији, постоји нада да за стварање новог стратешког троугла које може да утиче не само на Сирију, већ на читав Блиски исток”. У том контексту,  руско-турско-иранско зближавање представља геополитички корак уназад за регионалне савезнике САД на Блиском истоку, посебно за Саудијску Арабију. Из Саудијске перспективе, ако Турска заустави своју интервенцију у Сирији, рат је изгубљен.

Када би се поновио сценарио из Либије 2011. години, џихадисти би имали одскочну даску која је значајно ближе Ирану, јужној Русији и западној Кини. Присуство великих, добро финансираних и наоружаних милитантних група у Сирији је већ помогло јачању њихове периферне мреже у Северној Африци и централној Азији.

Ако заједнички сиријско-руски-иранско-кинески напори успеју, ове милитантне групе могу бити уништене, што омогућва и елиминисање периферне мреже изван сиријског ратишта.

Појачано учешће Кине и Ирана у сиријском сукобу јача притисак на коалицију коју поредводе САД, што чини мало вероватним остварење западних планова. Све већа концентрација снага у и око Сирије може представљати опасност за многе чланове коалиције који у региону сарађују са САД.

Са руским снагама у Ирану, Саудијска Арабија и друге државе Персијског залива су сада у неповољнијием положају у односу на Техерану. Ако Кина буде приморана да се дубље увуче у сукоб, то ће већ слабији положај савезника САД у региону учинити још слабијим.

Ипак, на крају се мора нагласити - сада су све светске суперсиле уплетене у сиријски рат, који све више постаје буре барута које може изазвати следећи светски сукоб. Извор: Курир/New eastern outlook