Аналитичар Центра за војно-поморске анализе (Center for Naval Analyses) - Мајк Кофман – оценио је на страницама тог листа: „Руске ракете су у стању да носе бојеве главе. Та земља има и усавршене радаре и системе којима интегрише велике количине података који су потребни за моћну противваздушну одбрану. То су средства која могу да западна ратна ваздухопловства поделе на две групе“.
Кофман је овоме одмах додао: „Када такве ПВО-системе буду имали и Кина, Иран и друге регионалне силе – западне авијације ће се аутоматски поделити – авангардне, попут „невидљивих авиона“ који су способни да пробијају и „густе“ системе ПВО, и на авионе за бомбардовање терориста“.
The National Interest посебно наглашава да стелс-технологије не чине авионе невидљивим за радаре и да су радари руских ПВО/ПРО ракетних система С-300, С-400 и С-500 у стању да откривају F-22 или F-35.
Међутим, амерички лист додаје да руски дуготаласни радари немају довољну прецизност и да их је зато лако открити и уништити.
То је разлог – подвлачи Кофман у The National Interest – што руски системи ПВО засад не могу да обезбеде гарантовано откривање у ништавање тешко приметне авијације.
По његовим сазнањима, „Москва активно ради на отклањању тог проблема“ и већ „тестира цео низ технологија“.
Кофман тврди да Руси праве „мрежу тесно интегрисаних радара који ће бити у стању да региструју положај авиона из разних тачака“:
„Способност да се авион види у целини или само његов део – то је добро јер је главно да се има тачност која гарантује да ће ракета погодити циљ“.
Кофман процењује да се предности стелс-технологија у авијацији полако топе иако оне саме постају све јефтиније. Његов закључак је:
„Москва ће пре или касније наћи решење за „невидљивост“ туђих авиона, па ће се бескрајно надметање између офанзивних и одбрамбених оружја наставити. То је само питање времена“.
Извор: fakti.org
