Пише: Предраг Ћеранић Свијеће у помен невинима у Јасеновцу заједно су прислужили предсједник Републике Српске Милорад Додик и премијер Србије Александар Вучић, члан Председништва БиХ Младен Иванић, министри Српске и Србије, те други званичници и бројни грађани који су присуствовали комеморативном скупу.
Заједништво у болу и достојанству, које су показали највиши српски званичници било је најбоља порука свима који данас показују прикривене пријетње или отворено пријете Српској и Србији, или српском народу у цјелини. Срби нису мали народ, али бол која их је у сваком рату сналазила јесте велика. Јасеновац је језиви крик. Сви нацистички концентрациони логори по завршетку рата су конзервирани, односно сачувани у првобитном стању, и данас их посјећују, иако малобројни, преживјели, али и сви други, који кад дотакну тло стратишта народа, осјете мирис ужаса. Да се не заборави, да се не понови. Једини у Европи нацистички концентрациони логор који није конзервиран јесте Јасеновац. Комунистичке власти сравниле су га са земљом. Да се заборави. Данас на мјесту гдје је био логор налази се Камени цвијет, споменик од бетона, који је завршен и свечано отворен тек 1966. године. До тада Јасеновац је био једино мјесто масовног злочина у Европи које није обиљежено.
Нијемци су за ликвидирање затворених у логорима користили гасне коморе. Усташе нож, маљ, сјекиру. Тај лични однос џелата и жртве био је доминантан у усташком креирању злочина. Макс Лубурић, на прослави поводом годишњице управљања Јасеновцем 9.10.1942. године изјавио је: ".. и тако смо вам ми у овој години овдје у Јасеновцу поклали и више људи него османлијско царство за цијело вријеме боравка Турака у Европи“.
„Никада више никоме нећемо дозволити Јасеновац, Јадовно ни Олују. Срби више неће у јаме“, рекао је премијер Србије Вучић код "Тополе ужаса". То јесте снажна порука. Међутим, као одговор на повампирење усташтва у Хрватској, Србија би, заједно са јеврејским удружењима у свијету, могла покренути иницијативу и захтијевати да се реконструише логор Јасеновац. Постоје фотографије и нацрти на основу којих је тако нешто могуће извести. Реконструисани логор више би од бетонског цвијета говорио о размјери злочина фашистичке НДХ.
О политичким структурама које су морале бити присутне на комеморацији, а нису, нећемо говорити. Њихов изостанак свакако је био видан. Представнике СДА и ХДЗ нисмо ни очекивали.
Извор: Правда