„Термин за почетак радова још није одређен. За нас је најважнија безбедност наших грађана у Косовској Митровици и то нам је први приоритет. Тек када Улица краља Петра буде пешачка зона, можемо да говоримо о обнови моста. Исто тако, мора да се осигура да пункт Кфора буде у близини и да буде обезбеђено непрекидно дежурство међународне заједнице”, истиче Ђурић.
Он је за ТВ Б92 рекао да у последњој, маратонској рунди дијалога Београда и Приштине, која је трајала 19 сати, Едита Тахири дала реч посредници у разговорима и високој представници Европске уније за спољну политику и безбедност Федерики Могерини и њеним сарадницима да неће излазити у јавност и говорити о томе шта би она желела да разговори представљају.
Едита Тахири је јуче у разговору за косовске медије у први план ставила отварање главног моста у Косовској Митровици, на чему инсистира Приштина, описујући овај процес као уклањање барикаде. Она је додала да „ревитализација моста” мора да почне пре 15. августа. Управо су разговори о „деблокади споразума за уклањање барикада”, како наводи Едита Тахири, трајали до раних јутарњих сати.
„У контексту разговора о практичним корацима за ревитализацију, истакнуто је да се споразум постигнут 25. августа 2015. мора у потпуности спровести; другим речима, мост у Митровици мора да функционише и да кретање и пуна слобода људи и возила, у оквиру плана и дијалога у Бриселу, буде омогућена. Три стране оцениле су да ће слободно кретање на мосту бити симбол нормализације односа између заједница и да ће овај мост коначно вршити своју функцију, као и сваки мост на свету, који уједињује људе”, изјавила је Едита Тахири, преноси „Коха диторе”.
Марко Ђурић пак каже да Едита Тахири врло често износи своје виђење света и да то јавности приказује као стварност.
„Она својим понашањем штети свом кредибилитету јер износи ствари које нису договорене, покушавајући тако да прикупи политичке поене на Косову и Метохији, али је то краткорочно и не одговара истини. Српска делегација се понаша одговорно и не измишљамо ствари које нису биле део договора”, каже Марко Ђурић за Б92.
Обнова и уређење главног ибарског моста у Косовској Митровици предвиђено је бриселским споразумом о слободи кретања који су 25. августа 2015. потписали премијери Србије и Косова Александар Вучић и Иса Мустафа. Међутим, овај договор је остао мртво слово на папиру јер реконструкција моста није уопште почела иако је било превиђено да машине на мосту буду од 15. октобра 2015. и да радови буду завршени најкасније до јуна ове године.
Градоначелник северног дела Косовске Митровице Горан Ракић објаснио је да је почетак радова на мосту повезан са потписивањем меморандума о разграничењу између северне и јужне Митровице, што је одбила албанска страна из јужног дела Митровице. Тим меморандумом је било предвиђено да ће до 10. октобра 2015. бити решено питање мапа административних линија катастарских области у Сувом Долу и Брђанима.
„Важно је истаћи да радови на мосту неће почети док се не усагласе сви детаљи меморандума о разграничењу, то јест дефинишу линије разграничења у Сувом Долу. Такође, мост неће бити отворен за саобраћај све док реконструкција не буде завршена, Улица краља Петра претворена у трајну пешачку зону, а трг цара Лазара изграђен”, изјавио је пре неколико месеци Ракић.
Ксенија Божовић, одборник Грађанске иницијативе СДП у локалном парламенту општине северна Митровица и донедавно председница СО Северна Митровица, каже да је „исувише кратак рок за отварање главног моста, јер се нису стекли услови”.
„Још није потписан меморандум о разграничењу северне и јужне Митровице и још нема безбедносних услова да се мост отвори. Мада поједини из међународне заједнице истичу да ’нема дилеме’ да село Суви До припада јужној Митровици, они заборављају да и територијално и по зонама Приштине, ово мултиетничко село припада северном делу града. Зар и ЕУ и Приштина заборављају да у одборничким клупама локалног парламента седе легитимни представници Албанаца, бирани на локалним изборима 2013. године”, каже за „Политику” Божовићка, уз нагласак да се превиђа и чињеница да су одборници СО Северна Митровица на једној од седница донели одлуку да Улица краља Петра буде пешачка зона, али и да део од зграде „Телеком Србија” до насеља Три солитера такође буде улица за пешаке.
Извор: Политика
