Док се ПИК прилично уопштено бавио референдумом, свестан вероватно да се у демократском свету није популарно замерати намери власти да чују глас грађана, поједини прозападни медији лоптицу су вешто пребацили у двориште Београда. Упркос неким оценама да је реч о Додиковом предизборном референдуму, власти у Београду нашле су се у незавидној ситуацији. У случају да РС одустане од референдума, Додик би био дискредитован као губитник, а РС би на неки начин испала неозбиљна. Уколико председник РС, како верују у Бањалуци, остане непоколебљив у намери да 25. септембра изведе грађане на изјашњавање, утисак је да би се онда Вучић могао наћи под снажним притиском странаца. Том уверењу доприноси потенцирање појединих страних медија који инсистирају на причи да би Запад могао да притисне Вучића да он притисне Додика. У Бањалуци провејава утисак и очекивање да се то, ипак, неће десити.
У прилог том уверењу иде и изјава српског премијера дата непосредно пред заказивање референдума о Дану РС, кад је рекао да се радује томе што су власт и опозиција у РС постигли договор о том питању. Не треба заборавити ни то да је Вучић 9. јануара ове године боравио у Бањалуци, где је присуствовао свечаној академији на прослави Дана РС, иако је Уставни суд БиХ нешто пре тога оспорио тај празник.
Многи су у Бањалуци ближи уверењу да Београд неће инсистирати претерано тврдо, а можда ни уопште, да се референдум одложи, али да се може претпоставити да ће бити јасних захтева за смиривање ситуације. Посебно због неких страхова који се (иако неутемељени), донекле и могу разумети. Многи у овом изјашњавању виде скривени сценарио и пробу за неки наредни, што и јесте позадински разлог тензија, и због овог, по многима, бенигног референдума.
Нису ретки они који су и ставове ПИК-а (иако се у њима осуђује РС и позива на одустајање) разумели тако да заказани референдум није претерано опасан, али да постоји страх да би, ако овај прође, могла уследити серија нових референдума.
Делује да су Београд и Бањалука потпуно сложни и да ту нема раскорака по било којем питању, имајући у виду да је Додик готово сваки трећи дан у Србији, али је шкакљива и могућност размимоилажења, до чега би можда довело инсистирање Београда на одустајању од референдума.
Може се приметити да су очекивања бошњачких представника, по чијој је иницијативи и оспорен Дан РС, била далеко већа од оног што је ПИК констатовао. Бошњаци су од ПИК-а очекивали јасан позив високом представнику на употребу Бонских овлашћења, којима су неки ранији представници доносили законе, мењали уставе, смењивали изабране званичнике у РС, на пример Николу Поплашена, бившег председника у РС и многе друге.
Изгледа да је заиста постојала неслога и међу западним амбасадорима, о којој се спекулисало пред седницу ПИК-а, по којој, наводно, ни сви амбасадори који седе у том телу нису начисто како се поставити према референдуму. Па иако се власти у РС позивају да одустану од референдума, који ће „дестабилизовати БиХ и подићи политичке тензије”, ипак се у усаглашеном ставу (без Русије), признаје и то да „референдум о ентитетским празницима може потпадати под надлежност једног ентитета”.
Амбасадори су, како даље стоји у изјави ПИК-а, „примили к знању уверавања Владе РС да је циљ референдума да буде ’корак ка спровођењу одлуке Уставног суда БиХ’. ПИК је такође констатовао да су председник РС и Скупштина РС више пута оспоравали надлежност државних правосудних институција у БиХ”.
Да се ово може разумети као декларативно противљење и превентивно упозорење, слути се и по делу изјаве ПИК-а у којој се из неког разлога говори о сецесионизму: „ПИК жали због коришћења сецесионистичке реторике на свим странама, и још једном потврђује своју неупитну опредељеност за територијални интегритет и фундаменталну структуру БиХ као јединствене, суверене државе која се састоји од два ентитета, без права на отцепљење. Нећемо толерисати покушаје отцепљења. Неће бити прекрајања географске карте БиХ”, поручују амбасадори.
Извор: Политика
