Dok se PIK prilično uopšteno bavio referendumom, svestan verovatno da se u demokratskom svetu nije popularno zamerati nameri vlasti da čuju glas građana, pojedini prozapadni mediji lopticu su vešto prebacili u dvorište Beograda. Uprkos nekim ocenama da je reč o Dodikovom predizbornom referendumu, vlasti u Beogradu našle su se u nezavidnoj situaciji. U slučaju da RS odustane od referenduma, Dodik bi bio diskreditovan kao gubitnik, a RS bi na neki način ispala neozbiljna. Ukoliko predsednik RS, kako veruju u Banjaluci, ostane nepokolebljiv u nameri da 25. septembra izvede građane na izjašnjavanje, utisak je da bi se onda Vučić mogao naći pod snažnim pritiskom stranaca. Tom uverenju doprinosi potenciranje pojedinih stranih medija koji insistiraju na priči da bi Zapad mogao da pritisne Vučića da on pritisne Dodika. U Banjaluci provejava utisak i očekivanje da se to, ipak, neće desiti.
U prilog tom uverenju ide i izjava srpskog premijera data neposredno pred zakazivanje referenduma o Danu RS, kad je rekao da se raduje tome što su vlast i opozicija u RS postigli dogovor o tom pitanju. Ne treba zaboraviti ni to da je Vučić 9. januara ove godine boravio u Banjaluci, gde je prisustvovao svečanoj akademiji na proslavi Dana RS, iako je Ustavni sud BiH nešto pre toga osporio taj praznik.
Mnogi su u Banjaluci bliži uverenju da Beograd neće insistirati preterano tvrdo, a možda ni uopšte, da se referendum odloži, ali da se može pretpostaviti da će biti jasnih zahteva za smirivanje situacije. Posebno zbog nekih strahova koji se (iako neutemeljeni), donekle i mogu razumeti. Mnogi u ovom izjašnjavanju vide skriveni scenario i probu za neki naredni, što i jeste pozadinski razlog tenzija, i zbog ovog, po mnogima, benignog referenduma.
Nisu retki oni koji su i stavove PIK-a (iako se u njima osuđuje RS i poziva na odustajanje) razumeli tako da zakazani referendum nije preterano opasan, ali da postoji strah da bi, ako ovaj prođe, mogla uslediti serija novih referenduma.
Deluje da su Beograd i Banjaluka potpuno složni i da tu nema raskoraka po bilo kojem pitanju, imajući u vidu da je Dodik gotovo svaki treći dan u Srbiji, ali je škakljiva i mogućnost razmimoilaženja, do čega bi možda dovelo insistiranje Beograda na odustajanju od referenduma.
Može se primetiti da su očekivanja bošnjačkih predstavnika, po čijoj je inicijativi i osporen Dan RS, bila daleko veća od onog što je PIK konstatovao. Bošnjaci su od PIK-a očekivali jasan poziv visokom predstavniku na upotrebu Bonskih ovlašćenja, kojima su neki raniji predstavnici donosili zakone, menjali ustave, smenjivali izabrane zvaničnike u RS, na primer Nikolu Poplašena, bivšeg predsednika u RS i mnoge druge.
Izgleda da je zaista postojala nesloga i među zapadnim ambasadorima, o kojoj se spekulisalo pred sednicu PIK-a, po kojoj, navodno, ni svi ambasadori koji sede u tom telu nisu načisto kako se postaviti prema referendumu. Pa iako se vlasti u RS pozivaju da odustanu od referenduma, koji će „destabilizovati BiH i podići političke tenzije”, ipak se u usaglašenom stavu (bez Rusije), priznaje i to da „referendum o entitetskim praznicima može potpadati pod nadležnost jednog entiteta”.
Ambasadori su, kako dalje stoji u izjavi PIK-a, „primili k znanju uveravanja Vlade RS da je cilj referenduma da bude ’korak ka sprovođenju odluke Ustavnog suda BiH’. PIK je takođe konstatovao da su predsednik RS i Skupština RS više puta osporavali nadležnost državnih pravosudnih institucija u BiH”.
Da se ovo može razumeti kao deklarativno protivljenje i preventivno upozorenje, sluti se i po delu izjave PIK-a u kojoj se iz nekog razloga govori o secesionizmu: „PIK žali zbog korišćenja secesionističke retorike na svim stranama, i još jednom potvrđuje svoju neupitnu opredeljenost za teritorijalni integritet i fundamentalnu strukturu BiH kao jedinstvene, suverene države koja se sastoji od dva entiteta, bez prava na otcepljenje. Nećemo tolerisati pokušaje otcepljenja. Neće biti prekrajanja geografske karte BiH”, poručuju ambasadori.
Izvor: Politika
