У мирнодопским условима претходних година та позиција није била од суштинске важности, макар не од оне која би је сврстала високо на политичку агенду у међусобним односима. Ипак, од увођења санкција Русији пре две године и заоштравања регионалне ситуације почевши од блокаде границе прошлог септембра, она је добила на значају и потврдила како бојазни оних проницљивијих аналитичара, тако и традиционалне геополитичке теорије.
Како би се у политичком расплету који се очекује уочи предстојећег референдума, локалних избора у БиХ, али и будућем развоју ситуације на Балкану остало на рационалним позицијама у мору природне острашћености која ће нас додатно окружити, корисно је схватити неколико основних чињеница које суштински детерминишу односе званичног Загреба према Србима, а у контексту нове расподеле снага у БиХ.
1. Хрватска спољна политика од кад је ова земља чланица ЕУ, а посебно НАТО савеза нема никаквих могућности за самостално деловање. Она је лимитирана у свом зачетку, и треба је посматрати као проужетак спољне политике Вашингтона, без изузетка. Хрватска спољна политика не промишља, не закључује, а посебно не доноси одлуке на своју руку. Њене оружане снаге се налазе под заједничком НАТО командом, и немају никакве могућности да делују самостално. Хрватски економски систем је у потпуности стављен у функцију бриселских институција, и може бити употребљен за дисциплиновање чак и самог Загреба, уколико у неком тренутку реши да прекине традицију и откаже кооперативност и снисходљивост према западном фактору.
Такву незавидну позицију треба користити у сврху билатералних односа. Где год је у директном интересу Београда и Бање Луке, Загреб треба игнорисати и фокусирати се на прагматичнији Западни Мостар, колико год он био слабији играч. То ће на терену итекако значити у будућем распореду снага. Такође, бриселске институције, иако политички импотентне и све мање важне у глобалном распореду снага, кад год је могуће треба да послуже као посредник у преговорима. Иако то не делује да је у интересу Београда, оваква политика додатно дерогира сувереност Загреба. 
2. Иако је Хрватска у најблаже речено полусувереној позицији од свог утемељења као државе, до сада ће страни притисак на именовање кадрова који ће заузети челне позиције у Загребу након формирања нове владе бити већи него икада. Он ће бити у складу са потребом да је на Хрватску неопходан најјачи утицај до сада, мерљив једино са утицајем који је ојачао њену улогу у разбијању Југославије. Геополитички значај садашњег тренутка се мери са тадашњим, али са промењеним улогама где фактор српских природних савезника јача, а онај западни слаби. Међутим, Београд и Загреб тренутно остају на истим позицијама, с тим што Мостар коме гравитира највећи број Хрвата Бих и Бања Лука остају у опасном процепу преко кога би могла да се ломе копља када се маневарски простор у супротстављању пробуђеној Русији додатно сузи.
Генерални коначни циљ је очување атлантистичких позиција и форме баријере за српски фактор на западу, док је циљ који се односи на Босну и Херцеговину очување традиционалног садејства Каптола и Пантовчака као батине за дисциплиновање у све већој мери самосталне Бање Луке.
3. Ипак, Бански двори су јасно ставили до знања да референдум није добродошао, док је лидер босанскохерцеговачких Хрвата прећутно подржао исти у Београду. То може бити перфидна политичка симултанка, али и делимичан разлаз званичног Загреба и руководства Хрвата у БиХ, што се не би догодило први пут. Својевремено је и Туђман осећао опасност која прети од традиционално својеглавих и непослушних, а притом екстремно антикомунистичком позицијом задојених херцеговачких кадрова.
Упркос неугаслим сновима Банских двора и Каптола о границама до Земуна, Боке Которске и Дрине, званични Загреб и даље гаји неповерење према западном Мостару. Међутим, кохезивни фактор је је у љиховом случају увек један телефонски позив са друге стране Атлантика, који учини да се забораве све несугласице. Исти онај који је преко ноћи створио Федерацију БиХ упркос до крви завађених страна. Западни Мостар Бању Луку перципира као свог природног савезника у отпору сарајевском централизму. Насупрот томе стоје Бански двори и Каптол који теже да одрже свехрватску слогу у спољном интересу. У средини је процеп који ми треба да искористимо. 
4. Загреб је под притиском Вашингтона Хрвате гурнуо у загрљај Бошњака, у форми асиметричне федерације. Ово одело Хрвате жуља само повремено, и то највише када Република Српска прва пробије лед на међународној позорници, супротстављајући се константним централистичким тенденцијама које долазе из Сарајева.
Као последица кратковидости и несуверености хрватског руководства, њихова дејтонска позиција је лоша, далеко лошија од српске и бошњачке. Срби имају свој ентитет у оквиру кога остварују своја права и имају своје преговарачке позиције. Бошњаци лажним епитетом жртве убиру различите концесије код међународних представника унутар и изван БиХ, и тиме миноризују улогу Хрвата са једне стране прегласавајући их заједно са страним фактором у делу институција, док са друге стране теже да креирањем западног притиска умање легитимитет и функционалност институција РС.
Хрвати су се де факто изборили за делове територије, али то ни на који начин није институционално потврђено на иоле значајнијем нивоу власти. Они се труде да недостатак институционалне потврде надоместе кроз супротстављање сарајевском централизму, у чему се интересно поклапају са институцијама РС. Од тога се Банским дворима, разуме се, диже коса на глави.
5. О искреној подршци Хрвата на путу борбе РС за своју уставну позицију дефинисану Дејтоном не треба гајити илузије. Какав год договор да се постигне у било ком смеру, он ће преко ноћи бити извргнут руглу уколико у некој од канцеларија Ленглија буде процењено да је то у интересу САД. Само повремено западни Мостар треба користити у остварењу тактичких циљева и партикуларних интереса у мери у којој то служи дугорочним циљевима Београда и Бање Луке.
Хрвати су правилно препознали јачање међународне позиције РС и да везивањем за њу могу да остваре свој делимичан интерес, па макар он био и пуко контрирање сарајевским централистима, а у циљу остварења што боље преговарачке позиције унутар Федерације БиХ. Не опстају увек најјачи већ најприлагодљивији. У том смислу је добра позиција РС заузета још пре неколико година – да ће било која хрватска иницијатива која води редефинању Федерације БиХ наићи на подршку Бање Луке, уз претходну сагласност о неповредивости надлежности и граница РС дефинисаних Дејтоном. Неки нови споразум Цветковић - Мачек није реалан де јуре, али се фактички може спроводити у зависности од геополитичких ветрова који у том тренутку дувају нашим простором. А дуваће све јаче. Извор: Правда/Иван Ристић
