Пише : Милош Здравковић

Поред ратова који потресају данашње човечанство, чини се да два доминантна и уско повезана проблема трасирају нашу будућност. С једне стране, недостатак и несигурност у снабдевању енергијом и са друге стране, загађење животне средине и климатске промене као последица прекомерне потрошње енергије. Један од начина да се негативни утицаји смање и да се позитивно утиче на одрживи развој јесте ефикасно коришћење енергије. Преко енергетске ефикасности постиже се енергетска сигурност, јер нас смањена потрошња енергије чини мање осетљивим на промене цена енергије и њене несташице, а уједно се смањује загађење и тако директно утиче на побољшање услова живота. Данас је енергетска ефикасност у свету препозната као најјефтинији и најбржи начин постизања циљева одрживог развоја. За државу која је технолошки заостала, као што је то на пример Србија, примена мера енергетске ефикасности доприноси већој конкурентности производње и отварању преко потребних нових радних места те тако подиже животни стандард свих њених грађана.

Енергетска ефикасност представља збир мера и деловања у свим областима живота којима је крајњи циљ минимална потрошња енергије, уз услов да ниво рада и живљења остане исти или се побољша. То није пука штедња енергије која подразумева одрицања, већ њена ефикасна употреба која доприноси побољшању квалитета живота и рада, као и већој конкурентности производње.

Према поузданим подацима на грађевине (стамбене зграде, зграде јавне намене, производне погоне) отпада лавовски део од 40 одсто од укупне потрошње светске енергије и сировина, па сходно томе, и емисије угљен-диоксида и других гасова који изазивају ефекат стаклене баште. Ови подаци јасно говоре да су највећи потенцијали за остварење уштеде енергије управо у зградарству.

Тај потенцијал, нарочито на овим просторима, се само делимично користи јер пракса зелене градње као и законски прописи о енергетској ефикасности, подразумева само новоградњу. Кад се узме у обзир да је грађевинска активност смањена услед светске економске кризе, а у нашем случају и перманентног сиромаштва, јасно је да се на овај начин не може значајно поправити ни енергетски биланс, нити угљоводонична штета по околину.

Осим горе наведеног, зелена градња је предмет интензивне сертификације која даље отвара врата комерцијализацији и екоманипулацији ширих размера. Генерална је замерка да зелени програми узалудно троше доста времена и новца на ствари које су очигледне и још више на ствари које су безначајне и неважне. С друге стране, енергетска ефикасност се остварује и контролише уз помоћ високе технологије, па увек постоји могућност да идеалисти и профитери подлегну искушењима и посегну за софистицираним али друштвено, еколошки, па и економски неоправданим решењима.

Међутим, истински лидери у енергетској ефикасности увиђају да је највећи потенцијал уштеде у постојећем фонду зграда и указују на потребу енергетске обнове истог. С обзиром да се те уштеде могу остварити релативно малим и јефтиним захватима, енергетска обнова добија још више на значају.

О потенцијалу зградарства у нашој регији, а посебно стамбеног сектора, говори податак да домаћинства просечно троше три до пет пута више енергије (200-300 кWх/м2) него у земљама Европске уније (65 кWх/м2), што представља не само велики губитак енергије него и велику препреку на путу европских интеграција. Када кажемо препреку евроинтеграцијама, мислимо на конкурентност привреде пре свега на највећем светском, Европском тржишту.

Енергетски ефикасна кућа је она која је максимално ефикасна не само у погледу потрошње енергије и смањења загађења, него и у заштити здравља и комфора људи који обитавају у њој. Контрола термичког угођаја је веома важна јер је у директној вези са потрошњом енергије и загађењем и има за циљ побољшање целокупног дизајна објеката и нарочито система за загревање, хлађење и вентилацију објеката што ће даље елиминисати праксу која за резултат има тзв. „нездраве зграде“. То су грађевине које својим станарима поред термалне неугоде проузрокују различите тегобе у распону од алергија до тежих хроничних обољења. Дакле исти, или већи угођај, по мањој цени.

Енергетском обновом старих кућа и зграда, нарочито оних грађених пре 1980. године, могуће је постићи уштеду у потрошњи топлотне енергије од преко 60 одсто. Највеће уштеде могу се постићи заменом столарије и побољшањем изолације целокупног спољашњег омотача.  Губици у процентима се могу изразити овако:

-губитак кроз неизоловане зидове објекта око 30%

-губитак кроз неизоловану таваницу и кров објекта око 25%

-губитак кроз лоше израђене/дотрајале отворе (врата и прозоре) износи око 35%

-губитак кроз неизоловани под износи око 10%.

Додатна улагања у термичку изолацију при обнови већ дотрајале фасаде крећу се у укупној цени санације фасаде од 10 до 20 одсто, што даје повољне економске резултате и дугорочне уштеде. Пре него што се додају системи за снабдевање енергијом важно је размотрити све аспекте енергетски ефикасне зграде у циљу смањења енергетских оптерећења. На тај начин се подстиче компактно решење с најнижим могућим оптерећењем енергетских система и окружења. Подсећамо, Србија, као и цео регион је зависна од увоза енергената.

Избор одговарајућег система грејања, вентилације и климатизације у зградама треба прилагодити потребама локације, функцији зграде и техничким могућностима, те дакако могућностима, али и жељама инвеститора. Није решење потрошити новац, који немате, да би направио Спаце схуттле, који никоме није потребан.

Кућа је систем, и уместо настојања да се обезбеди додатна енергија из обновљивих извора, потребно је фокусирати се на смањење потребе за енергијом из конвенционалних извора. Обновљиви извори су пожељни, али су скупи.

Губитак топлоте, тј. енергије се може умањити за 40 одсто на једноставан начин запушавањем рупа, пукотина, процепа и других отвора у омотачу куће. Нажалост, ова једноставна решења се не промовишу јер нису профитабилна. Мој колега Душан Нелки и ја смо то назвали „Теткица менаџментом“.

Систематска и свеобухватна енергетска обнова захтева добро осмишљен програм који је прилагођен специфичним потребама одређеног сектора зградарства. А израда доброг програма захтева средства и време. Зато је препоручљиво користити се искуствима других, и употребити их уз потребне модификације. Важно је да се досегне модел за постизање енергетске ефикасности на начин који испуњава основни постулат одрживог развоја, тзв. друштвена, еколошка и економска оправданост.

Да би се мере за повећање енергетске ефикасности успешно спроводиле, од пресудног је значаја да запослени имају изграђену свест о њеној важности, као и да се рационално односе према потрошњи енергије у свакодневном раду. То се најбоље постиже комуникацијом, едукацијом и програмима за подизање свести о значају енергетске ефикасности.

Програм Екоенергетског реновирања би могао бити веома успешна инвестиција за промоцију енергетске ефикасности у време економске кризе. Влада је дужна да омогући, да умањи трошкове реновирања потребне за постизање енергетске ефикасности, па самим тим и своје рачуне за енергију и при томе заштите окружење. 

Недостатак енергије и несигурност у снабдевању енергијом с једне стране, и загађење околине и климатске промене због прекомерне потрошње с друге стране, два су доминантна и уско повезана проблема са којима се свет данас суочава. Научници упозоравају да се убрзано приближавамо тачки из које нема повратка, тј. тачки у којој загађење достиже такве размере да може да угрози или потпуно уништи способност планете да се обнавља тако да климатске промене и глобално загревање постају неизбежни, а штета по екосистеме и људске заједнице непоправљива.

Зато морамо да тражимо од светских лидера да укину субвенције индустрији фосилних горива и реинвестирају их у зелену енергију и енергетску ефикасност. У овој поруци се кристално јасно одражава суштина одрживости. Зелена или чиста енергија из обновљивих извора (сунце, вода и ветар) је решење које истовремено адресира оба проблема: несташицу енергије и загађење. Штедња такође.

Како је на крају новац тај који пресуђује , шта је добро, а шта не, сматрамо да фокус треба померити са обезбеђења додатне енергије из обновљивих извора на смањење потребе за енергијом из конвенционалних извора, јер је најзеленија она енергија која није употребљена.

Извор: Правда