Piše : Miloš Zdravković

Pored ratova koji potresaju današnje čovečanstvo, čini se da dva dominantna i usko povezana problema trasiraju našu budućnost. S jedne strane, nedostatak i nesigurnost u snabdevanju energijom i sa druge strane, zagađenje životne sredine i klimatske promene kao posledica prekomerne potrošnje energije. Jedan od načina da se negativni uticaji smanje i da se pozitivno utiče na održivi razvoj jeste efikasno korišćenje energije. Preko energetske efikasnosti postiže se energetska sigurnost, jer nas smanjena potrošnja energije čini manje osetljivim na promene cena energije i njene nestašice, a ujedno se smanjuje zagađenje i tako direktno utiče na poboljšanje uslova života. Danas je energetska efikasnost u svetu prepoznata kao najjeftiniji i najbrži način postizanja ciljeva održivog razvoja. Za državu koja je tehnološki zaostala, kao što je to na primer Srbija, primena mera energetske efikasnosti doprinosi većoj konkurentnosti proizvodnje i otvaranju preko potrebnih novih radnih mesta te tako podiže životni standard svih njenih građana.

Energetska efikasnost predstavlja zbir mera i delovanja u svim oblastima života kojima je krajnji cilj minimalna potrošnja energije, uz uslov da nivo rada i življenja ostane isti ili se poboljša. To nije puka štednja energije koja podrazumeva odricanja, već njena efikasna upotreba koja doprinosi poboljšanju kvaliteta života i rada, kao i većoj konkurentnosti proizvodnje.

Prema pouzdanim podacima na građevine (stambene zgrade, zgrade javne namene, proizvodne pogone) otpada lavovski deo od 40 odsto od ukupne potrošnje svetske energije i sirovina, pa shodno tome, i emisije ugljen-dioksida i drugih gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Ovi podaci jasno govore da su najveći potencijali za ostvarenje uštede energije upravo u zgradarstvu.

Taj potencijal, naročito na ovim prostorima, se samo delimično koristi jer praksa zelene gradnje kao i zakonski propisi o energetskoj efikasnosti, podrazumeva samo novogradnju. Kad se uzme u obzir da je građevinska aktivnost smanjena usled svetske ekonomske krize, a u našem slučaju i permanentnog siromaštva, jasno je da se na ovaj način ne može značajno popraviti ni energetski bilans, niti ugljovodonična šteta po okolinu.

Osim gore navedenog, zelena gradnja je predmet intenzivne sertifikacije koja dalje otvara vrata komercijalizaciji i ekomanipulaciji širih razmera. Generalna je zamerka da zeleni programi uzaludno troše dosta vremena i novca na stvari koje su očigledne i još više na stvari koje su beznačajne i nevažne. S druge strane, energetska efikasnost se ostvaruje i kontroliše uz pomoć visoke tehnologije, pa uvek postoji mogućnost da idealisti i profiteri podlegnu iskušenjima i posegnu za sofisticiranim ali društveno, ekološki, pa i ekonomski neopravdanim rešenjima.

Međutim, istinski lideri u energetskoj efikasnosti uviđaju da je najveći potencijal uštede u postojećem fondu zgrada i ukazuju na potrebu energetske obnove istog. S obzirom da se te uštede mogu ostvariti relativno malim i jeftinim zahvatima, energetska obnova dobija još više na značaju.

O potencijalu zgradarstva u našoj regiji, a posebno stambenog sektora, govori podatak da domaćinstva prosečno troše tri do pet puta više energije (200-300 kWh/m2) nego u zemljama Evropske unije (65 kWh/m2), što predstavlja ne samo veliki gubitak energije nego i veliku prepreku na putu evropskih integracija. Kada kažemo prepreku evrointegracijama, mislimo na konkurentnost privrede pre svega na najvećem svetskom, Evropskom tržištu.

Energetski efikasna kuća je ona koja je maksimalno efikasna ne samo u pogledu potrošnje energije i smanjenja zagađenja, nego i u zaštiti zdravlja i komfora ljudi koji obitavaju u njoj. Kontrola termičkog ugođaja je veoma važna jer je u direktnoj vezi sa potrošnjom energije i zagađenjem i ima za cilj poboljšanje celokupnog dizajna objekata i naročito sistema za zagrevanje, hlađenje i ventilaciju objekata što će dalje eliminisati praksu koja za rezultat ima tzv. „nezdrave zgrade“. To su građevine koje svojim stanarima pored termalne neugode prouzrokuju različite tegobe u rasponu od alergija do težih hroničnih oboljenja. Dakle isti, ili veći ugođaj, po manjoj ceni.

Energetskom obnovom starih kuća i zgrada, naročito onih građenih pre 1980. godine, moguće je postići uštedu u potrošnji toplotne energije od preko 60 odsto. Najveće uštede mogu se postići zamenom stolarije i poboljšanjem izolacije celokupnog spoljašnjeg omotača.  Gubici u procentima se mogu izraziti ovako:

-gubitak kroz neizolovane zidove objekta oko 30%

-gubitak kroz neizolovanu tavanicu i krov objekta oko 25%

-gubitak kroz loše izrađene/dotrajale otvore (vrata i prozore) iznosi oko 35%

-gubitak kroz neizolovani pod iznosi oko 10%.

Dodatna ulaganja u termičku izolaciju pri obnovi već dotrajale fasade kreću se u ukupnoj ceni sanacije fasade od 10 do 20 odsto, što daje povoljne ekonomske rezultate i dugoročne uštede. Pre nego što se dodaju sistemi za snabdevanje energijom važno je razmotriti sve aspekte energetski efikasne zgrade u cilju smanjenja energetskih opterećenja. Na taj način se podstiče kompaktno rešenje s najnižim mogućim opterećenjem energetskih sistema i okruženja. Podsećamo, Srbija, kao i ceo region je zavisna od uvoza energenata.

Izbor odgovarajućeg sistema grejanja, ventilacije i klimatizacije u zgradama treba prilagoditi potrebama lokacije, funkciji zgrade i tehničkim mogućnostima, te dakako mogućnostima, ali i željama investitora. Nije rešenje potrošiti novac, koji nemate, da bi napravio Space shuttle, koji nikome nije potreban.

Kuća je sistem, i umesto nastojanja da se obezbedi dodatna energija iz obnovljivih izvora, potrebno je fokusirati se na smanjenje potrebe za energijom iz konvencionalnih izvora. Obnovljivi izvori su poželjni, ali su skupi.

Gubitak toplote, tj. energije se može umanjiti za 40 odsto na jednostavan način zapušavanjem rupa, pukotina, procepa i drugih otvora u omotaču kuće. Nažalost, ova jednostavna rešenja se ne promovišu jer nisu profitabilna. Moj kolega Dušan Nelki i ja smo to nazvali „Tetkica menadžmentom“.

Sistematska i sveobuhvatna energetska obnova zahteva dobro osmišljen program koji je prilagođen specifičnim potrebama određenog sektora zgradarstva. A izrada dobrog programa zahteva sredstva i vreme. Zato je preporučljivo koristiti se iskustvima drugih, i upotrebiti ih uz potrebne modifikacije. Važno je da se dosegne model za postizanje energetske efikasnosti na način koji ispunjava osnovni postulat održivog razvoja, tzv. društvena, ekološka i ekonomska opravdanost.

Da bi se mere za povećanje energetske efikasnosti uspešno sprovodile, od presudnog je značaja da zaposleni imaju izgrađenu svest o njenoj važnosti, kao i da se racionalno odnose prema potrošnji energije u svakodnevnom radu. To se najbolje postiže komunikacijom, edukacijom i programima za podizanje svesti o značaju energetske efikasnosti.

Program Ekoenergetskog renoviranja bi mogao biti veoma uspešna investicija za promociju energetske efikasnosti u vreme ekonomske krize. Vlada je dužna da omogući, da umanji troškove renoviranja potrebne za postizanje energetske efikasnosti, pa samim tim i svoje račune za energiju i pri tome zaštite okruženje. 

Nedostatak energije i nesigurnost u snabdevanju energijom s jedne strane, i zagađenje okoline i klimatske promene zbog prekomerne potrošnje s druge strane, dva su dominantna i usko povezana problema sa kojima se svet danas suočava. Naučnici upozoravaju da se ubrzano približavamo tački iz koje nema povratka, tj. tački u kojoj zagađenje dostiže takve razmere da može da ugrozi ili potpuno uništi sposobnost planete da se obnavlja tako da klimatske promene i globalno zagrevanje postaju neizbežni, a šteta po ekosisteme i ljudske zajednice nepopravljiva.

Zato moramo da tražimo od svetskih lidera da ukinu subvencije industriji fosilnih goriva i reinvestiraju ih u zelenu energiju i energetsku efikasnost. U ovoj poruci se kristalno jasno odražava suština održivosti. Zelena ili čista energija iz obnovljivih izvora (sunce, voda i vetar) je rešenje koje istovremeno adresira oba problema: nestašicu energije i zagađenje. Štednja takođe.

Kako je na kraju novac taj koji presuđuje , šta je dobro, a šta ne, smatramo da fokus treba pomeriti sa obezbeđenja dodatne energije iz obnovljivih izvora na smanjenje potrebe za energijom iz konvencionalnih izvora, jer je najzelenija ona energija koja nije upotrebljena.

Izvor: Pravda