Свет је већ у великим турбуленцијама, блиским ситуацији која је историјски избегнута, на врхунцу сукоба између Совјетског савеза и Сједињених држава. Тачније, на ивици смо нуклеарног рата.
Пише:
Адејинка Макинде Након што је Совјетски савез нестао, било је оних идеја да је дошао “крај историје”, да је Америка победила и да сви хоће да буду капиталистички ентитети, као Америка. Ствар је у томе да, када се Хладни рат завршио, НАТО је као институција постао сувишан. Ако немаш непријатеља против кога би ратовао, шта оправдава твоје постојање? Чини се да је део америчке политике заснован на тој идеји стварања непријатеља и одржавања непријатељстава. Ово није критика Сједињених држава, него критика америчке спољне политике коју диктирају Волфовицева доктрина и доктрина Бжежинског. Другим речима, НАТО је опстао. А део тог механизма опстанка, у смислу војно-индустријског комплекса, како је то Председник Ајзенхауер назвао, су идеје рата и сукоба. Почело је у Југославији и наставља се до данас, преко Ирака, Либије и Сирије. Ситуација је веома опасна, Русија има интересе у Сирији, јер има своју поморску базу тамо. Русији је, такође, у интересу да се бори против радикалног Ислама који делује преко Даеша и Ал-Нусре, претња је њеним границама, а претња је и читавом свету. Забрињавајуће је да Сједињене државе све до данас развијају политику засновану на милитаризму. Волфовицева доктрина је заснована на идеји да Америка мора да буде хегемонија, мора да доминира светом, и економски и војно. А тиме Америка задржава право да се не придржава међународних уговора и мултинационалних обавеза. Ово се посебно напомиње. Дакле, када се то постави у контекст Сирије, види се да недавни прекид ватре није успео, углавном због тога што су Сједињене државе биле против тога. Сједињене државе нису прекиду ватре дале шансу да успе. Исто тако, масакр 62 сиријска војника није био случајан - има посебан смисао из америчке перспективе. Они воде рат преко заступника (proxy war). Њихов циљ је да збаце секуларни режим Башара ал-Асада и створе балканизовану Сирију, која се састоји од одвојених држава, заснованих на етничкој припадности и вери. Читава поставка НАТО и улога Алијансе на Блиском истоку је прилично контрапродуктивна. Извор:
Катехон