Косовске безбедносне снаге (КБС) се трансформишу у пуноправне оружане снаге, чији задатак је да штити “територијални интегритет Републике Косово”, што подразумева заузимање и стављање под власт приштинског режима четити српске општине на северу КиМ (Зубин Поток, Лепосавић, Звечан и Северна Косовска Митровица). “Интеграција” Срба са Косова и Метохије у “Републику Косово”, уз приступање ове друге у НАТО – представља један од најважнијих циљева политике САД на Балкану. У фебруару 2016. амбасада САД у Приштини позвала је врх војне структуре КБС под командом Рахмана Раме на обуку у немачку војну базу у Графенверу (Баварска).
Амерички инструктори су, такође у фебруару, спровели са КБС тактичко-бојеву вежбу. Крајем фебруара 2016, 572 одред америчке војне полиције, у центру за обуку у немачком граду Хохенфелс, обавио је припреме за рад у мисији на територији КиМ. У припреми “косовске армије” учествује укупно пет земаља чланица НАТО, укључујући Турску.
У истом том Хохенфелсу, у новембру 2015. спроведена је вежба “Заједничка одлучност”. Вежбу је организовала Европска команда Оружаних снага САД. У вежби су учествовали и војници 21-ог пешадијског батаљона Друге бригаде копнених снага Србије. При том, радило се о већ четвртој вежби тог типа.
У вежби је учествовало укупно 4600 војника из 16 земаља, укључујући 10 земаља чланица НАТО (остали – учесници НАТО програма “Партнерство за мир”). Срби су увежбавали бојеве вештине за “заједничке војне операције у вишенационалној средини” заједно са војницима из Албаније, Бугарске, Француске, Немачке, Литваније, Холандије, Норвешке, Румуније, Словеније, САД, Грузије, Црне Горе.
Ради се о постизању “међусобне компатибилности” на нивоу сарадње командних штабова НАТО, који ће, како се очекује, бити сворени у Естонији, Летонија, Литванији, Румунији, Пољској и Бугарској. Током вежбе, тренирана су бојева дејства на територији са “непријатељски расположеним становништвом”.
По завршетку самита у Варшави, НАТО се спрема да дислоцира четири батаљона у Пољску, Литванију, Летонију и Естонију (под окриљем тих контигената, Центар за психолошки рат који делује у оквиру ЦИА, планира да поведе информативно-психолошки рат против Русије), ствара Снаге за брзо реаговање и сопствену НАТО обавештајну мрежу, размешта елементе противракетних система у Румунију.
Будућа косовска армија мора ући у састав јединица НАТО на Балкану. Први корак на том путу је укључивање “Републике Косово” у НАТО програм “Партнерство за мир”.
Према речима службеног представника Министарства одбране Русије Игора Конашенкова, “ствара се утисак да је НАТО безазлена овчица, сатерана у ћошак, на коју са свих страна надиру ‘грабљивци’ у лику Русије и других земаља над којима САД немају контролу .”
НАТО на Балкану реализује стратегију “контролисаног хаоса средњег интензитета”: “наранџасте револуције” у Македонији и Републици Српској; излазак на улице “цивилног друштва” у Србији, на којима се успева извести до 30 хиљада људи (што је недовољно за понављање сценарија преврата од 5. октобра 2000.године, али је сасвим довољно за дестабилизацију политичког режима у земљи).
Форсирано укључивање у НАТО балканских земаља које још увијек нису његове чланице; стварање од албанских елемената армија које ће имати диверзантско-казнени карактер, и бити оспособљење да изврше задатак “дубинског сузбијања” отпора у случају почетка оружаног сукоба НАТО са Русијом (“Армија Републике Косово”, јединице Албанаца у Македонији, наоружане формације Албанаца на југу Србије и, најзад, армија Албаније).
- Армија Косова” се ствара по моделу Националне гарде САД: “Министар косовских безбједносних снага” Хаки Демоли је 10.јула, заједно са “командантом” Рахманом Рамом, примио заменика помоћника министра одбране САД Мајкла Карпентера, који је потврдио подршку Сједињених Држава “сувереној, демократској, мултиетничкој независности Косова”.
Планирано је продубљавање сарадње САД и Косова, изнђу остаог и обука припадника КБС у редовима америчке војске стациниране у Европи и у саставу Национаолне гарде Ајове (та држава је проглашена “државним” партнером Косова). Очекује се да ће Косовске безбедносне снаге, након што прођу “базичну припрему НАТО”, достићи ниво оперативне компатибилности са оружаним снагама Алијансе.
Хашим Тачи већ је изразио спремност да учествују у мировним операцијама НАТО, нарочито оним у којима Косовске безбедносне снаге “имају искуства”. Тачи зна о чему прича.
Јединице Ослободилачке војске Косова (ОВК), које су само преименоване у косовску полицију и КБС, специјализовале су се својевремено на извођењу диверзантско-казнених операција против српског цивилног становништва, иако су против регуларне српске војске били немоћни.
Упоредо са обнављањем ОВК у виду “Армије Косова”, Вашингтон и Приштина реализују “Стратегију Север” и другим средствима. Тако “влада Косова”, упркос противљењу Срба из четири општине на северу КиМ, намерава да изврши попис становништва у којем би становнике тих општина укључила у демографску статистику “Републике Косово”.
Истовремено, константно се стварају различите препреке за изградњу насеља за Србе повратнике у покрајину у општини Звечан. Како су саопштили у Приштини, ради се о “политичком пројекту с циљем промене структуре становништва на северу”, што косовске власти неће допустити.
Амбасада САД је за сваки случај дала додатно објашњење: за све грађевинске пројекте мора се имати дозвола косовске владе. По свему судећи, повратак Срба на своја огњишта неће се остварити.
- Интеграција” српских општина на северу Косова у састав косовско-албанске псеудодржаве, налази се у сфери сталне пажње Викторије Нуланд, која је посетила Приштину почетком јула 2016.године.
“Председник Републике Косово” Хашим Тачи, након састанка са Нуландовом изнео је њихов заједнички став: “Република Косово” не може да пристане да Београд има право вета на формирање косовске војске.
Мало пре тога на своје постојање подсетила је “Албанска национална армија” (АНА), чији се војници у садашњем времену групишу у раличитим деловима КиМ, Албаније, Македоније, на југу Србије, а у априлу 2016. примијећени су у јужном делу Косовске Митровице.
Појавило се чак и обраћање “главнокомандујућег” АНА у којем позива да се “ припрема за даље активности на заштити националних интереса” у условима када “паралелне структуре (Има у виду српске органе власти на сјеверу Косова и Метохије, А.Ф.) муче аутохтоне Албанце.”
Чини се да је судбина Срба у четири општине, које сметају да се на целој територији некадашње аутономне покрајине Србије успостави “пуни суверенитет Реублике Косово” – већ одређена: исељавање или асимилација са Албанцима.
14. јула 2016.године, Европска Унија поново је захтевала од Београда да испуни све споразуме потписане са Приштином. Известилац Европског парламента за Србију Дејвид Мекалистер је дао програмску изјаву, побројавши, тачку по тачку, захтеве Запада. Од Србије се очекује: “стварни допринос у побољшање односа с Косовом”; усаглашавање српске унутрашње и спољне политике са курсом ЕУ, укључујући и односе Србије са Русијом; “продубљење изузетно добре и плодотворне сарадње са НАТО”.
Пад четири српске општине на северу КиМ значиће да ће се ту формирати затворена албанска енклава са сопственом војском, утренираном за диверзантско-терористичке и казнене операције. Та псеудодржавна творевина, усисавши северни део Покрајине, претвориће се у базу за акције за промену граница и етничке структуре целог балканског региона.
То је прелазни циљ. Коначни циљ је ликвидација присуства Русије на Балкану. Тамо где су Албанци - Русије више неће бити.
Процеси које су на Балкану 90-тих година инспирисани од стране САД и њиховим НАТО савезницима, показују да се ради о одлучној офанзиви на позиције Русије у словенским земљама Југоисточне Европе. Стратези НАТО полазе од тога да у тој офанзиви мора учествовати не само наркотерористичка “Република Косово”, него и Србија. Извор: poligraf.news
