- Година 2016. остаће упамћена као једна од преломних у савременој историји. Међународни геополитички оквир који је постављен почетком деведесетих неповратно одлази у прошлост. Свет више није униполарна неолиберална хегемонија. И по свему судећи то је тек почетак таласа промена које нас очекују у 2017. и наредним годинама - тврди Обрадовић. Он је такође навео кључне недостатке неолибералног идеолошког модела која појединца своди на пуког потрошача са правима, али не и обавезама, одговорности и солидарности. Из таквог система, сматра Обрадовић, профитирају само финансијске корпорације и банке.
- Ове геополитичке промене у Европи и свету изгледа не види још само власт у Србији. А шта нас тек чека у 2017? Избори у Француској, Немачкој, Холандији… Како ће изгледати Европска унија ако у Аустрији дође на власт Слободарска партија Хајнца Кристијана Штрахеа, у Француској Марин ле Пен, а у Немачкој Алтернатива за Немачку? Шта ако у свим европским државама на власт дође по један Орбан који је из Мађарске избацио ММФ, све кредите индексиране у страним валутама пребацио у домаћу, додатно опорезовао све стране банке и осигуравајућа друштва и основао Министарство за породицу као државни приоритет број један? - пита се Обрадовић. Он се посебно осврнуо на рефлексију потенцијалног руско-америчког договора на Балкан, и могућност поновног постављања српског националног питања које до сада није било могуће.
- Западне земље на овим просторима већ сто педесет година спроводе исту политику, користећи нажалост наше комшије против нас. Зато председник Хрватске може отворено да даје расистичке изјаве, а председник државе или председник Владе Србије за пет година власти ниједном не смеју да помену угрожена права Срба у било којој околној држави - тврди председник Двери. Он је цитирао Милоша Црњанског и предложио да се "погледа коначно како ствари стоје са српског становишта". - Да би се то десило морамо да одвратимо очи од опчињености Берлином и Бриселом, да се осврнемо око себе и видимо Европу и свет који се мењају. И да не будемо поново последњи еврофанатици када се ЕУ распада на наше очи, као што смо били последњи комунисти и Југословени у бившој СФРЈ у време њеног распада - закључио је он. Извор: Двери
