Ову процену додатно је разјаснио овако: „Путин мора признати да је 2016-та за њега била annus mirabilis. У њој је успео да измени позицију Русије у свету. Пре ње је Русија била изолована и изнемогла под западним санкцијама. А сада – након Брегзита , миграционе кризе, уздизања десних популиста у Европи, Асадове победе у Сирији и Трамповог избора за председника САД – Русија изгледа као утицајна сила. Јер, то су све догађаји чије последице иду Москви на руку“.
Британски лист посебно указује: „Сада се већ Путину жале на Запад, као што је то пре нешто више од месец и по учинио председник Филипина Родриго Дутерте.“
Британски лист – на истој линији – још додаје:
„Путин је успео да свој утицај прошири далеко изван публике која је традиционално била на његовој страни. Њега сада слушају не само радикално и антиамерички расположени лидери, него и они који покушавају да у својој земљи граде демократско друштво“.
Financial Times наставља у овом стилу: „Путин је постао пионир новог начина владања који је по вољи владајућих елита земаља у развоју. Шеф Кремља ту мешавину назива постмоденистичким ауторитаризмом са интензивним национализмом суверене демократије . Он тежи да је прошири на што је могуће већи број земаља“.
Наравно, Британци не би били Британци – кад не би имали бар једно „али“.
У случају Русије и Путина изложили су га овако: „Тешко да ће Путинов режим дуго постојати. Економија Русије тапка у стагнацији и зависи од цене нате и зато није у стању да привуче инвестиције потребне за развој технологија... Путинове нове присталице брже ће се уверити дда је његов режим губитнички него његови стари поклоници“. Погледајте ОВДЕ, руска ратна морнарица добија ново наоружање и 100 авиона и хеликоптера! Извор: fakti.org
