Правда

До своје смрти, Тесла је имао око 700 патената, а један његов интервју који је наводно био скриван пуних 116 година, који је 1899. дао часопису Бесмртност, пренео је портал Ејнсејнт код.

- То је право питање, господине Смит, и покушаћу да вам дам прави одговор на њега.

Кажете да долазите из Хрватске, из дела који се зове Лика, стеновитог краја где људи саде дрва и гледају звездано небо? - То је истина. Ја сам поносан на своје српске корене и своју домовину Хрватску.

- Да, то су нека од мојих важнијих открића. Ја сам ипак поражен човек. Ја нисам остварио оно највеће што сам могао.

- Хтео сам да осветлим читаву Земљу. У њој је довољно електрицитета да постане друго Сунце. Светлост би сијала око екватора, као прстен око Сатурна. Људски род није сазрео за велико и добро. У Колорадо Спрингсу напојио сам Земљу електрицитетом. Исто тако је можемо напојити и другим енергијама, као што су позитивне психичке енергије. Оне су у музици Баха или Моцарта, или у стиховима неког великог песника. У Земљиној унутрашњости постоје енергије ведрине, мира и љубави; њихови изрази су цвет који расте из земље, храна коју добијамо из ње и све оно што је чини човековим завичајем. Ја сам провео године тражећи начин на који би те енергије могле утицати на људе. Лепота и мирис руже могу се узимати као лек, а сунчеви зраци као храна. Живот има бесконачан број видова, а дужност научника је да их проналази у сваком облику материје. Три ствари су битне у томе. Све што чиним је трагање за њима. Знам да их нећу наћи, али нећу ни одустати од њих.

- Једно је питање хране. Којом звезданом или земаљском енергијом нахранити гладне на Земљи? Којим вином напојити све жедне, па да им се срце развесели и да схвате да су богови? Друга ствар је - како уништити енергије зла и патње у којима пролази човеков живот? Оне се каткад јављају као епидемије из дубине свемира; у овом веку те болести су се са Земље рашириле по свемиру. Трећа ствар је - постоји ли у свемиру сувишна светлост? Ја сам открио звезду која, по свим астрономским и математичким законима, може да нестане, а да се наизглед ништа не измени. Та звезда је у овој галаксији. Њена светлост се може сабити до такве густоће да стане у куглу мању од јабуке, а тежу од Сунчевог система. Религија и филозофија уче да човек може да постане Христ, Буда и Заратустра. Оно за чиме ја трагам луђе је, веће и још више немогуће. То је - шта учинити да се у свемиру сваки човек роди као Христ, Буда и Заратустра. Ја знам да је гравитација наклоњена свему што треба да лети и моја намера није направити летеће направе (авион или ракету), већ човеку повратити свест о његовим властитим крилима… Даље, ја покушавам да пробудим енергије које се налазе у вакуумима. Вакууми су највећи извори енергија; оно што се сматра празнином само је манифестација непробуђене материје. Нема празнине на Земљи, нити у свемиру. У црним рупама, о којима говоре астрономи, најмоћније су енергије и извори живота.

- Човек мора бити сентименталан према птицама. То је због њихових крила. И он их је некада имао, права и видљива!

- Желео сам да полетим са крова и пао сам, погрешни дечји прорачуни. Не заборавите, младићу, крила су све у животу!

- Не. Нисам. Два су пута: много или нимало секса. Средина служи за обнављање људског рода. Превише секса код извесних људи потхрањује и снажи виталност и дух. Суздржавање од секса то исто чини код других људи. Ја сам изабрао тај други пут.

- Најприје је била енергија, потом материја.

- Управо тако стоји ствар са рођењем свемира. Материја је створена из првобитне и вечне енергије коју знамо као светлост. Засијала је и појавиле су се звезде, планете, човек и све што је на Земљи и у свемиру. Материја је израз бесконачних видова светлости; зато је енергија старија од ње. Постоје четири закона стварања. Први је да је извор свега у Непојамном, црној честици коју ум не може замислити, нити математика измерити; у ту честицу стане цели свемир. Други закон је ширење таме, која је права природа светлости, из Непојамног и њен преображај у светло. Трећи закон је потреба светлости да постане материја. Четврти закон гласи: нема почетка ни краја; три претходна закона одувек трају и стварање је вечно.

- Упамтите није закривљен простор, већ човеков ум који не може да схвати бескрај и вечност! Да је творцу релативитета то јасно, стекао би бесмртност, чак и физичку ако му је то по вољи. Ја сам део светлости, а она је музика. Светлост испуњава мојих шест чула: ја је видим, чујем, осећам, миришем, дотичем и мислим. Мислити је код мене шесто чуло. Честице светлости су исписане ноте. Једна муња може бити читава соната. Хиљаду муња је концерт. За тај концерт ја сам створио лоптасте муње које се чују на леденим врховима Хималаја. О Питагори и математици, а научнику се о то двоје не може и не сме огрешити. Бројеви су знаци којима се обележава музика сфера. Да је Ајнштајн чуо њене звуке, не би стварао теорију релативитета. Ти звуци су порука уму да живот има смисла, да у свемиру постоји савршен склад, и да је лепота узрок и последица Стварања. Та музика је вечно кружење звезданих небеса. Најмања звезда је завршена композиција и уједно, део небеске симфоније. Откуцаји човековог срца су делови те симфоније на Земљи. Њутн је сазнао да је тајна у геометријски правилном распореду и кретању небеских тела. Он је спознао да је равнотежа врховни закон у свемиру. Закривљени простор је хаос; хаос није музика. Ајнштајн је гласник времена буке и беса.

- Увек је чујем. Моје духовно уво је велико као небо које видимо изнад нас. Своје физичко уво увећао сам радаром. По теорији релативитета две паралелне линије састаће се у бескрају. Тиме ће и Ајнштајнова крива постати права. Једном створен, звук траје вечно. За човека он може ишчезнути, али наставља да траје у тишини која је његова највећа моћ. Не, немам ништа против господина Анштајна. Он је љубазан човек и учинио је неке добре ствари; од тога ће нешто постати део музике. Ја ћу му писати и покушати да објасним да етар постоји, и да су његове честице оно што држи свемир у хармонији и живот у вечности.

- Ја их имам десет. Бележите пажљиво.Записаћу сваку вашу реч, поштовани господине Тесла.

- Први услов је висока свест о свом постојању и делу које треба извршити. Она мора, макар и мутно, постојати у најранијој младости. Не будимо лажно скромни; храст зна да је храст, а грм поред њега да је грм. Као дечак од дванаест година био сам сигуран да ћу доћи на водопаде Нијагаре. За већину својих открића знао сам још у детињству да ћу их остварити, мада не сасвим јасно… Други услов прилагођавања је истрајност. Све што сам предузимао, завршавао сам.

- Усмеравање свих виталних и духовних енергија на дело. Одатле и очишћење од многих ствари и потреба које има човек. Ја тиме ништа нисам изгубио, већ само добио. Толико сам добио да сам се радовао сваком свом дану и ноћи. Запишите: Никола Тесла је био срећан човек... Четврти услов је прилагођавање телесног склопа делу.

- Најпре, то је одржавање тог склопа. Човеково тело је савршена машина. Ја познајем свој склоп и шта је добро за њега. Храна већине људи мени је штетна и опасна. Због тога понекад умишљам да су сви кувари света у завери против мене... Дотакните моју руку.

- Да. Крвотоком се може управљати, као и многим процесима у нама и око нас. Зашто сте пребледели, младићу?

- Реч “Луцифер” ми је дража. Господин Твен воли да се шали. У детињству сам једном оздравио читајући његове књиге. Кад смо се овде упознали и то сам му испричао, био је толико ганут да је заплакао. Постали смо пријатељи и често је долазио у моју лабораторију. Једном је затражио да му покажем машину која је вибрацијама изазивала осећање блаженства. Био је то један од оних изума за забаву, којима сам се понекад бавио. Опоменуо сам господина Твена колико сме да остане под тим вибрацијама. Није ме послушао и остао је дуже. Завршило се тиме што је, попут ракете, држећи се за панталоне, одјурио у извесну просторију. Било је то ђаволски смешно, али ја сам сачувао озбиљност. Вратимо се на прилагођавање телесног склопа. Сем хране, врло важан је и сан. Од дугог и исцрпљујућег рада, који је изискивао надљудски напор, ја бих се после једног сата спавања потпуно повратио. Стекао сам способност да управљам сном, и заспим и будим се у час који сам себи одредио. Ако ми нешто у ономе што радим није јасно, приморавам себе да мислим о томе у сну и на тај начин налазим решење. Пети услов прилагођавања је памћење. Можда је код већине људи мозак чувар спознаје о свету и знања која стичу у животу. Мој мозак се бави важнијим стварима од памћења; код мене он лови оно што му је у одређеном тренутку неопходно. То је око нас и треба га само узети. Све што смо једном видели, чули, прочитали и сазнали прати нас у виду светлосних честица. Мени су те честице послушне и верне. Гетеовог Фауста, моју најдражу књигу, научио сам напамет на немачком као студент, и сада могу читавог да га рецитујем. Своје изуме сам годинама носио “у глави”, а тек потом их остваривао.

Често спомињете моћ визуализације.

- Њој можда могу да захвалим за све што сам створио. Догађаји из мог живота и моја открића су пред мојим очима стварни, видљиви као свака појава и предмет. У младости сам се тога плашио, не знајући шта је то заправо, али касније сам ту моћ примио као изузетан дар и богатство. Неговао сам га и љубоморно чувао. Визуализацијом сам на већини изума вршио и исправке, онда их, тако завршене, правио. Њом решавам и компликоване математичке једначине, а да не исписујем бројеве. На Тибету бих због тог дара добио чин високог Ламе. Да, то се тако ради. Мој вид и слух су савршени и, смем то слободно рећи, јачи него код осталих људи. Ја чујем грмљавину на сто педесет миља, и видим боје у небу које други не виде. То увећање вида и слуха имао сам и као дете. Касније сам то свесно развијао.

- Јесте. Она је често последица недостатка или исцрпљености животних сила, али често је и очишћење духа и тела од отрова који су се накупили. Неопходно је да човек болује с времена на време. Извор већине болести је у духу. Зато дух и може да излечи већину болести. Као школарац разболео сам се од колере која је харала у Лици. Излечио сам се тиме што је отац допустио упис на студије технике, што је представљало мој живот. Привиђења за мене нису болест, већ способност ума да продре изван три земаљске димензије. Имао сам их читавог живота, и примао сам их као све друге појаве око себе. Једном, у детињству, шетао сам са ујаком покрај реке и рекао: “Из воде ће се појавити пастрмка, ја ћу бацити камен и њиме је пресећи.” То се и догодило. Уплашен и запрепашћен, ујак је повикао: “Баде ретри Сатанас!” Био је учен човек и говорио је латински… Налазио сам се у Паризу када сам видео мајчину смрт. У небу, пуном светлости и музике, лебдела су прекрасна створења. Једно од њих је имало мајчин лик, који ме је гледао са бескрајном љубављу. Пошто је визија ишчезла, знао сам да је моја мајка умрла. Шта је седмо прилагођавање, господине Тесла?

- Знање како да се психичке и виталне енергије претварају у оно што желимо, и постигнемо власт над свим осећањима. Хиндуси то називају Јогом Кундалини. Ова знања се могу научити, за шта су потребне многе године или се стичу рођењем. Ја сам већину стекао рођењем. Она су у најближој вези са полном енергијом, која је после светлости најраспрострањенија у свемиру. Жена је највећи крадљивац те енергије, а тиме и духовних моћи. Ја сам то одувек знао и чувао се. Од себе сам створио оно што сам хтео: мисаону и духовну машину. 

- Све учинити да се ниједног дана, ниједног тренутка ако је то могуће не заборави ко смо и зашто смо на Земљи. Изузетни људи који се у животу муче болешћу, оскудицом или их друштво превише рањава својом глупошћу, неразумевањем, прогоном и осталим потешкоћама којима Земља врви као мочвара инсектима, остављају иза себе дело неостварено до краја. Има много палих Анђела на Земљи.

- Оно је најважније. Напишите да се господин Тесла играо. Играо се читавог свог живота и уживао у томе.

- Јесте, драги младићу. Ја сам тако волео да се играм електрицитетом! Увек се најежим када слушам о оном Грку који је украо ватру. Грозна прича о окивању и орловима који му кљују јетру. Зар Зевс није имао довољно муња и громова, па је био оштећен за један жар? Ту је неки неспоразум… Муње су најлепше играчке које се могу наћи. Не заборавите у вашем тексту да истакнете: Никола Тесла је био први човек који је створио муњу.

- Јесам ли? То је исто. Можете написати и ово: он се дрзнуо да узме на себе прерогативе Индре, Зевса и Перуна. Замислите неког од тих богова како у црном вечерњем оделу, са полуцилиндром и белим рукавицама елити Њујорка приређује грмљавине, пожаре и земљотресе!

- Драги господине, невоља и јесте у томе што су људи превише озбиљни. Да то нису, били би срећији и много дуже би живели. Кинеска пословица вели да озбиљност скраћује век. Ли Таи Пе је посету кафани претпостављао посети царском двору. Али да се читаоци новина не би мрштили, вратимо се стварима које они сматрају важнима. Они би радо чули у чему је ваша филозофија.

- Живот је ритам који се мора спознати. Ја осећам тај ритам и управљам се по њему и препуштам му се. Он је врло захвалан и дао ми је знања која имам. Све што живи повезано је дубоким и дивним везама: човек и звезде, амеба и Сунце, наше срце и кружење бесконачног броја светова. Те везе су нераскидиве, али оне се могу припитомити и умилостивити тако да човек и сам почне да ствара нове и другачије односе у свету, а да старе не наруши. Знање долази из свемира; наш вид је његов најсавршенији пријемник. Имамо два ока: земаљско и духовно. Треба настојати да она постану једно око. Универзум је жив у свим својим манифестацијама, попут какве мислеће животиње. Камен је мисаоно и осећајно биће, као што су то биљке, звер и човек. Звезда која сија тражи да је гледамо, и да нисмо превише обузети собом разумели бисмо њен језик и поруке. Своје дисање, очи и уши човек мора да усклади са дисањем, очима и ушима универзума.

- Добро вам се чини! Значи да постоји опште знање и истине које је човек одувек поседовао. Према мом осећању и искуству, у свемиру има само једна материја и једна врховна енергија са бесконачним бројем манифестација живота. Најлепше од свега је то што открићем једне тајне у природи, откривате и остале. Оне се не крију, ту су око нас, али ми смо слепи и глуви за њих. Ако се емотивно вежемо за њих, оне нам саме долазе. Јабука је много, али је један Њутн. Он је тражио управо ону јабуку која је пала пред њега.

- Све је електрицитет. Најпре је светлост, бескрајни извор из ког истиче материја и распоређује се у свим облицима који представљају свемир и Земљу са свим њеним видовима живота. Црно је право лице светлости; што је не видимо такву, то је изузетна милост према човеку и осталим створењима. Једна њена честица поседује светлосну, топлотну, нуклеарну, радијацијску, хемијску, механичку и засад непознате енергије. Она има моћ која може да скрене Земљу са њене путање. Она је истинска Архимедова полуга.

- Електрицитет сам ја сам. Или, ако хоћете, електрицитет у људском облику. То сте и ви, господине Смит, али тога нисте свесни.

- Замислите вртлара ког нападају биљке; то би заиста било лудо. Човеково тело и мозак сачињени су од многих енергија; у мени је највише електрицитета. Енергија која је различита код свакога је оно што чини човеково “ја” или “душу”. Код других створења то је њихова суштина; “душа” биљке није “душа” минерала и животиње. Рад мозга и смрт се манифестирају светлошћу. Моје очи су у младости биле црне, сада су плаве и како време пролази и напрезање мозга бива јаче, оне су ближе белини. Бело је небеска боја. Кроз мој прозор једног јутра је слетео голуб, ког сам хранио. Хтео је да ми јави да умире. Из његових очију излазили су млазеви светлости. Никада у очима неког створења нисам видео толико светлости, као код тог голуба.

- То су психичка пражњења или опомене да се чувам. Светлост је увек била на мојој страни. Знате ли ко ми је открио покретно магнетно поље и индукторски мотор, што ме је прославило у двадесет и шестој години? Једне летне вечери, у Будимпешти, посматрао сам са својим пријатељем Сигетијем залазак Сунца. Хиљаде ватри окретало се пламтећи хиљадама боја. Сетио сам се Фауста и рецитовао стихове. И тада, као у магли, видео сам како се окреће магнетно поље и ради индукторски мотор. Видео сам их у Сунцу!

- Разговарам са муњама и громовима.

- Најчешће на мом матерњем језику. У њему има речи и звукова, нарочито у поезији, који су погодни за то.

- Звук не постоји само у грому, већ и у муњи; код ње је он претворен у сјај и боје, а боје се могу слушати. Језик је од речи, што значи да је од звукова и боја. Сваки гром и муња су различити и имају своја имена. Ја неке од њих називам именима оних који су ми били блиски у животу, или по онима којима се дивим.

- То су два ока једног лица. Вилијам Блејк је учио да је читав универзум рођен из маште, да га она одржава и да ће он постојати докле год на Земљи буде постојао бар један човек. Са њом је као тачком астронома у коју се могу сакупити звезде свих галаксија. Она је стваралачка енергија равна светлосној.

- Она рађа живот. Ја сам се хранио својим мислима, научио сам да управљам осећајима, сновима и визијама. Одувек сам је неговао, као што сам његовао и свој занос. Цели свој дуги век провео сам у заносу. То је био извор моје среће. Он ми је помогао и да током свих ових година поднесем рад, који је био довољан за пет живота. Најбоље је радити ноћу, јер су звездана светлост и мисли у блиској вези.

- Зашто би и требало да вам буде јасно, господине Смит? Довољно је да поверујете у то. Све је светлост. У једном њеном зраку је судбина народа; сваки народ има свој зрак у оном великом светлосном извору који видимо као Сунце. И запамтите: ниједан човјек који је постојао, није умро. Претворили су се у Светлост и као такви постоје и даље. Тајна је у томе да се те светлосне честице поврате у првобитно стање.

- Ја то радије називам: враћање у неку од претходних енергија. Христ и још неки знали су ту тајну. Ја сам трагао за тиме како да се очува људска енергија. Она је један од видова светлости, понекад равна врхунском небеском светлу. Нисам трагао за тиме ради себе, већ ради добробити свих. Верујем да ће моја открића учинити људима живот лакшим и подношљивијим, и усмерити их на духовност и моралност.

- Не сасвим, јер прва особина енергије је да се преображава. Она је у вечитим преображајима, као облаци таоиста. Али могуће је утицати у томе да човек очува свест и после земаљског живота. У сваком кутку свемира постоје енергије живота; једна од њих је и бесмртност чије порекло је ван човека и чека га. Свемир је духован; ми смо тек напола такви. Свемир је моралнији од нас; зато морамо спознати његову природу и свој живот ускладити са њиме. Ја нисам научник; Наука је можда најпогоднији начин да нађем одговор на питање које ме одувек прогони, и које је моје дане и ноћи претворило у ватру.

- Како су вам очи засјале!… Оно што сам хтео да сазнам јесте шта се догађа са звездом која пада и сунцем које се угаси? Звезда падне као прашина или семе по овом или по другим световима, а сунце се распе у наше мисли, у животе многих створења, у оно што ће се родити као нова светлост, или га свемирски ветар распрши по бескрају. Схватам да је то неопходно и да је урачунато у устројство свемира. Ствар је, међутим, у томе да се једна од тих звезда и једно од тих сунаца, макар и оно најмање, сачувају.

- Када човеку постане јасно да је његов највиши циљ да трчи за звездом падалицом и покуша да је ухвати, разумеће да му је живот дат управо због тога и биће спасен. Звезду ће на крају ухватити!

- Творац ће се насмејати и рећи: “Падала је само да би ти потрчао за њом и ухватио је”.

- Нису супротности, јер смо на Земљи… То је болест о чијем постојању огромна већина људи није свесна. Отуд многе друге болести, патња, зло, беда, ратови и све оно због чега је људски живот апсурдна и страшна појава. Та болест се не може сасвим излечити, али свест о њој ће учинити да буде мање тешка и опасна. Када год је неко од мени блиских и драгих људи био повређен, ја сам осећао физичку бол. То је зато што су наша тела од сличне грађе, а душе везане нераскидивим нитима. Несхватљива туга која нас понекад обузме, значи да је негде, на другом крају ове планете, умрло дете или племенит човек. Цели свемир је у извесним периодима болестан, од саме себе и од нас. Ишчезнуће неке звезде и појава комете утичу на нас више него што ми то слутимо. Везе међу створењима на Земљи су још јаче; због наших осећања и мисли цвет ће дивније замирисати или утихнути. Те истине изнова морамо учити да бисмо се излечили. Лек је у нашем срцу и, исто тако, у срцу животиње коју називамо свемиром. Знање (је седмо прилагођавање) како да се психичке и виталне енергије претворе у оно што желимо, и постигнемо власт над свим осећајима.

Прочитајте ОВДЕ интервју са монахињом Магдаленом из мнастира свете Јелисавете у Минску.

Извор: Курир/Express.hr/M.J.Martinko