На први поглед то свакако изгледа као луд став. Али, када се посматра у контексту глобалних трендова на тржишту нафте и обновљивих извора енергије, а нарочито у контексту променљивих фискалних и индустријских приоритета Русије, то има савршеног смисла.
Руски министар за нафту, Александар Новак, почетком октобра је наговестио да се залаже за продужење уговора о производњи са ОПЕЦ-ом крајем 2018. године (од истека у марту), јер се полако обнавља равнотежа у понуди и потражњи и потребно је још мало времена да то буде ефикасно. Али, то је било онда када је цена Брент-а била у распону од 50-55 долара, што одговара најбољим интересима Русије. Ако би се цена нафте вратила на око 50 долара када се тренутни уговор заврши, онда би Москва вероватно подржала продужење. Али, ако нафта остане у распону од 60-65 долара, или више, онда је подршка за продужење уговора врло мало вероватна.
Разлози за овакав став су следећи:
(1) Ствара се ризик за још један колапс у 2018. години. Што је цена нафте већа, онда је и већи ризик инвестиција у то, нпр. пројекти америчког шљунка и канадског песка, који, као што је то био случај 2014. године, ризикују велики пораст глобалне понуде.
Москва је морала да се позабави економским и социјалним последицама од последња два колапса цене нафте, оног из 2008-2009. године и оног из 2014-те. Први је био релативно краткорочан, док ј други био помешан са санкцијама и кривили су западни економски рат. Штета од трећег колапса би вероватно у великој мери надмашила финансијске добити које би се у међувремену добиле од веће цене нафте.
(2) Већа цена нафте повећава инвестиције у алтернативну енергију. Гледајући изван средњерочног периода, већа цена нафте такође повећава финансирање пројеката алтернативне енергије, као што су обновљиви извори енергије, и развој ефикаснијих и јефтинијих електричних мотора и батерија. То је било врло јасно током периода од 2010 до 2013-те.
Дошло је до успоравања инвестиционог замаха пошто је цена нафте стрмоглаво пала крајем 2014. и 2015. године. Стабилнија цена око 50 долара би задржала однос угљоводоника и обновљивих избора много дуже него што би то био случај са много вишом ценом нафте.
(3) Русија је више фокусирана на економску диверзификацију. Русија је уочила да је модел раста вођен нафтом, који је довео до раста руског БДП-а са 199 милијарди долара 1999. године на скоро 2,25 трилиона 2013. године, већ постао мање ефикасан након 2013. године.
2013. године је руски БДП порастао само за 1,3% или једну трећину у односу на две године раније. То је било упркос томе што је цена нафте остала близу 110 долара по барелу целе године. Русија сада треба више да се фокусира на диверзификацију и повећање економске и индустријске ефикасности. “Лењост“ и “самозадовољство“ који долазе са вишим приходима од нафте могу оштетити тај програм и успорити тренутно позитиван замах.
(4) Може се отежати спречавање јачања рубље. Фискално правило је то да раст цене нафте не повлачи рубљу навише. Историјски је постојала тесна корелација између рубље и нафте, али то је сада прекинуто. У прошлости је пораст цене нафте повећао курс рубље, али графикон показује да је у последња три месеца Брент отишао са 56,5 долара на 64 долара, док је курс рубља-долар отишао са 57,5 долара на више од 60.
Администрација Кремља и владини званичници су доследни у својој поруци да је слабија рубља много боља за економију од јаке рубље. Слабија рубља подстиче конкурентност и помаже извозне индустрије и смањује потражњу за увозом.
(5) Може се повећати притисак за више трошкова. Тренутно се расправља о томе шта би требало да буде следећа буџетска политика владе. Расправа се у суштини води између фискалне конзервативне реформе и реформе трошења, спознзорисане од стране бившег министра финансија Алексеја Кудрина, и експанзионистичког плана, спонзорисаног од стане Столипиновог клуба и који подржавају велике компаније из државног сектора. Већи приходи од нафте би компромис учинили вероватнијим и додатно смањили замах ка реформи буџета.
(6) Русија је направила помак од зависности од нафте. Генерално, делом због доказа који су почели да се појављују 2013-те, тј. да нафта више није моћан покретач раста, а делом због акција на које је Русија приморана због санкција 2014-те, ова земља је сада почела озбиљније да се покреће од претходне зависности од угљоводоника. Ове године ће мање од 40% буџетских прихода доћи од пореза нафте и гаса, за разлику од 51% 2014. године. На основу фискалног плана, бужет је на путу да балансира на цени нафте од приближно 44 долара 2021-ве. 2013. године је било потребно 115 долара.
Све ово се много више слаже са типичним моделом Опец-а и представља снажне разлоге зашто Москви данас више одговара одржива цена од око 50 долара него око 60 долара. По чему је најновија руска атомска подморница "Кнез Владимир" - "јединствена" и "ненадмашна" погледајте ОВДЕ.
Извор: russiafeed.com
