Негославе, почео је други део одбојкашке сезоне, какав је Ваш коментар на форму екипа?
Мислим да се није много тога променило, али бих издвојио победу Клека против Партизана, што су вредни бодови, као и победу Јединства из Старе Пазове против Рибнице.
Која је разлика између праћења одбојкашког меча са трибина и заправо бити у „арени“?
Као и у сваком спорту, постоји велика разлика измедју погледа са трибина и са паркета. Они који се нису бавили спортом углавном не могу да примете ту разлику, из позиције посматрача то све изгледа некако лакше, али на терену је сасвим друга прича.
Одбојка је специфичан и динамичан спорт, где се преплиће више елемената, укључујући снагу, брзину и одлучивање у делићу секунде. Посматрач не може да зна шта је у глави играча.
Откуд то да ове сезоне пратите мечеве само са трибина?
Одговор на то питање је врло једноставан. Нисам био задовољан понудама које сам добио, и нисам хтео да идем од куће по сваку цену.
Шта је то што Вам највише смета у нашој одбојци?
Наша одбојка је заиста у јако тешкој ситуацији. Клубови тону, нови играчи се не стварају и не знам шта да очекујем када погледам пар година унапред. Заиста не знам како ће све ово изгледати.
То су прилично јаке речи. Можете ли мало да појасните?
Наравно. Наши играчи се разлете по Србији и играју за будзашто како им не би пропала сезона. Нисам желео ове сезоне да одлазим из родног града и играм по разним местима (која имају нешто мало новца) само да бих имао клуб. Одбојкашки свет је мали и у принципу се све зна. Готово да нема клуба који није остао дужан неком играчу, и та ситуација је све гора и гора. Са млађим категоријама се слабо ради, у причи су многи „татини синови“ и онда имамо ово што се сада дешава а то су малтене јуниорске екипе које играју највиши ранг такмичења у земљи. Мислим да никада раније није била гора ситуација.
У реду, изгледа да је Ваша перцепција да у овом спорту има много проблема. На који начин, по Вашем мишљењу, би могло да се крене у неком бољем правцу?
Пре свега одбојка није довољно промовисан спорт. Погледајте само посету на тим утакмицама. Углавном су то родитељи, тренери и по неки новинар.
Мора се кренути одатле, затим уложити у млађе категорије које су некада биле одличне у јуниорским и кадетским селекцијама, а онда и стварати нове играче и испоштовати оне који дођу у неки клуб.
Код нас је арбитража задужена само за евентуални раскид уговора, али не и за наплату новца који клуб дугује. Мислим да је најважније да играц буде испоштован, а не да у сезону улази унапред свестан да ће бити закинут за 2, 3 плате. Неко би требало да буде надлежан и за то. Извор: Правда
