Negoslave, počeo je drugi deo odbojkaške sezone, kakav je Vaš komentar na formu ekipa?
Mislim da se nije mnogo toga promenilo, ali bih izdvojio pobedu Kleka protiv Partizana, što su vredni bodovi, kao i pobedu Jedinstva iz Stare Pazove protiv Ribnice.
Koja je razlika između praćenja odbojkaškog meča sa tribina i zapravo biti u „areni“?
Kao i u svakom sportu, postoji velika razlika izmedju pogleda sa tribina i sa parketa. Oni koji se nisu bavili sportom uglavnom ne mogu da primete tu razliku, iz pozicije posmatrača to sve izgleda nekako lakše, ali na terenu je sasvim druga priča.
Odbojka je specifičan i dinamičan sport, gde se prepliće više elemenata, uključujući snagu, brzinu i odlučivanje u deliću sekunde. Posmatrač ne može da zna šta je u glavi igrača.
Otkud to da ove sezone pratite mečeve samo sa tribina?
Odgovor na to pitanje je vrlo jednostavan. Nisam bio zadovoljan ponudama koje sam dobio, i nisam hteo da idem od kuće po svaku cenu.
Šta je to što Vam najviše smeta u našoj odbojci?
Naša odbojka je zaista u jako teškoj situaciji. Klubovi tonu, novi igrači se ne stvaraju i ne znam šta da očekujem kada pogledam par godina unapred. Zaista ne znam kako će sve ovo izgledati.
To su prilično jake reči. Možete li malo da pojasnite?
Naravno. Naši igrači se razlete po Srbiji i igraju za budzašto kako im ne bi propala sezona. Nisam želeo ove sezone da odlazim iz rodnog grada i igram po raznim mestima (koja imaju nešto malo novca) samo da bih imao klub. Odbojkaški svet je mali i u principu se sve zna. Gotovo da nema kluba koji nije ostao dužan nekom igraču, i ta situacija je sve gora i gora. Sa mlađim kategorijama se slabo radi, u priči su mnogi „tatini sinovi“ i onda imamo ovo što se sada dešava a to su maltene juniorske ekipe koje igraju najviši rang takmičenja u zemlji. Mislim da nikada ranije nije bila gora situacija.
U redu, izgleda da je Vaša percepcija da u ovom sportu ima mnogo problema. Na koji način, po Vašem mišljenju, bi moglo da se krene u nekom boljem pravcu?
Pre svega odbojka nije dovoljno promovisan sport. Pogledajte samo posetu na tim utakmicama. Uglavnom su to roditelji, treneri i po neki novinar.
Mora se krenuti odatle, zatim uložiti u mlađe kategorije koje su nekada bile odlične u juniorskim i kadetskim selekcijama, a onda i stvarati nove igrače i ispoštovati one koji dođu u neki klub.
Kod nas je arbitraža zadužena samo za eventualni raskid ugovora, ali ne i za naplatu novca koji klub duguje. Mislim da je najvažnije da igrac bude ispoštovan, a ne da u sezonu ulazi unapred svestan da će biti zakinut za 2, 3 plate. Neko bi trebalo da bude nadležan i za to. Izvor: Pravda
