Шта би, уопште, било "велико изненађење" на председничким изборима 2. априла? Тешко је сада замислити да кандидат опозиције може да победи Вучића, али би довољно велико изненађење било и да буде другог круга. То би свакако био и велики успех опозиције, био то Саша Јанковић или Вук Јеремић, и дало би јој крила, што је кључни разлог зашто прваци СНС толико промовишу победу у првом кругу.

Према најновијим истраживањима, Вучићев рејтинг је стабилан на 52,3 одсто, што чини други круг и даље реалним сценаријом, али не значи да Вучић неће и додатно увећати предност. То потврђују и саговорници, који истичу да су, иако ће кампања бити веома кратка, у наредних месец дана могући и већи поремећаји рејтинга кандидата од тих 2,3 одсто, колико је Вучић тренутно изнад 50.

- У овом периоду подршка учесницима избора може да се повећа или смањи за до 5 одсто. Већа изненађења могу да се догоде у случају великих афера, или ако кандидат владајуће странке заврши неки велики посао важан за државу, као што је био случај 2008. на парламентарним изборима - истиче Бобан Стојановић, сарадник на Факултету политичких наука (ФПН). Те 2008. године је ДС захваљући позицији странке на власти током кампање порастао за 11 одсто (потписан Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ и уговор са "Фијатом"), док су радикали пали за нешто више од 10 одсто. Тада је профитирала власт, а шта би требало да се догоди да профитира опозиција? То се догодило 2012. године када је Борис Тадић са предношћу од 10 одсто уочи другог круга председничких избора изгубио од кандидата опозиције Томислава Николића. То су биле персонализоване кампање, каква ће бити и предстојећа, а тада гафови кандидата остављају веће последице. - Тадић је изгубио предност јер је "разбуцао" владајућу коалицију и практично изгубио подршку коалиционих партнера између два изборна круга. Није Николић порастао у време кампање, већ је Тадић пао. Мажење крава такође се није свидело његовим бирачима - каже Срђан Богосављевић из "Ипсос стратеџик маркетинга".

Карићева "цака"

Као опозициони кандидат велико изненађење је у кампањи 2004. године направио Богољуб Карић, председник Покрета снага Србије, чији је рејтинг порастао за чак 12 одсто. Саговорници објашњавају да је да је Карић у кампању био уложио велики новац и да је добро погодио циљну групу, те да је био власник озбиљне ТВ станице и да је за ширу јавност био увелико препознатљив. И ту долазимо до "цаке". Питање је колико Јеремић и Јанковић, као најозбиљнији кандидати опозиције, могу да понове Карићево изборно чудо и на тај начин сведу Вучића испод 50 одсто и утерају ка у други круг. Циљне групе Јеремића и Јанковића су знатно захтевније од оне на коју је играо Карић, а Јанковић притом има огроман задатак да постане препознатљив бирачима ван великих урбаних центара. Да ли је то могуће, с обзиром на то да нас чека изузетно кратка кампања?

Бирачи су уморни од избора

Србија ће новог председника бирати 2. априла, а Бобан Стојановић, сарадник на Факултету политичких наука (ФПН), сматра да тако кратак период за политички маркетинг одговара и бирачима и кандидату владајуће коалиције. Али да, на одређени начин, делимично може да одговара и опозицији. - Бирачи су већ уморни од пречестих избора и доста им је кампања. Александар Вучић ће одлуком о краткој кампањи значајно отежати опозицији. Наиме, потписи треба да се предају 20 дана пре одржавања избора, што значи да имају само 10 дана за предају потписа. Не рачунајући то, делимично и опозицији одговара кратка кампања јер немају довољно новца за дужу, па ће средства са којима располажу лакше моћи да распореде у тако кратком року - каже Стојановић. Извор: Блиц