Конобари, собарице, кувари, рецепционери, аниматори, помоћни радници, скупљају се попут ситниша за кафу, сваки је важан.
Ради се на много фронтова, од сајмова, огласа, медијских кампања, потрага кроз агенције до кориштења друштвених мрежа и осталих модерних канала којима послодавци настоје да дођу до потенцијалних радника.
Само хотелима, а ове године на тржишту их је педесетак више него лани, у 2017. треба најмање 20.000 радника, највише сезонаца, али и сталних, и та ће се бројка кроз пар следећих година удвостручити ако се остваре планови за раст инвестиција у туризму.
У хрватском туризму наиме паралелно се одвијају два снажна процеса који један другом не помажу, а то су пораст улагања у изградњу хотела и квалитету, уз истовремен снажан тренд исељавања кадра који се претходних година ангажовао управо на тим пословима.
Оправдано је запитати се зашто је то дошло као изненађење, с обзиром на то да се знало да улазак у ЕУ отвара тржиште рада, а снажно се на свим нивоима радило на порасту инвестиција.Штавише о хиљадама нових радних места пише се и у туристичкој стратегији до 2020.
Хрватска је упркос томе закаснила да одговори на питање где ће пронаћи раднике, како мобилизовати незапослене, образовати младе, подстицати их на номадски начин живота на који нису навикли. Извор: Пословни дневник